Druga trudnoća je lakša? Kako da ne!

Verujem da se svaka trudnica, bilo prvorotka bilo višerotka susrela da rečenicom „Druga trudnoća je lakša“.

Sad, u iščekivanju svog trećeg deteta sve više razmišljam ko je smislio to i kojim motivom. Jer da je lakše – nije.

Moja prva trudnoća je bila pesma. OK, jeste bilo mučnina i povraćanja, ali energija nije posustajala i nekako se sve prevladalo.

U drugoj trudnoći sam dospela i do infuzija u bolnici, a i sada svakodnevno vodim borbe sa WC šoljom.

I preslišavam se gde je moja greška. Da li u tome što svaka sledeća trudnoća obuhvata i faktor koji ne postoji u prvoj – svakodnevno jurcanje za starijom decom?

Ili postoji početna greška u koracima?

Ona energija u prvoj trudnoći nije dopuštala da imam ikakve slabosti do porođaja. I – naučila sam okolinu na to. I ko onda da te kasnije shvati ozbiljno? Ako kreneš da se žališ, samo će sažaljivo da kažu „baš mi žao“ i ostave te prepuštenu sebi. A kad si prvi put trudna, samo što ti ne donesu šolju pored kreveta, da ne moraš još do kupatila da odeš.

Moj doktor je čak, pokušavajući valjda da bude duhovit, rekao: „Pa valjda ste se do treće navikli već na te mučnine?“.

U prvoj trudnoći i ne shvatiš koliko imaš slobodnog vremena za sebe i svoje telo. Da odmoriš kad hoćeš. Da organizuješ kad ćeš i šta da jedeš. Da spavaš. Da udovoljiš sebi.

Svaka sledeća trudnoća sa sobom nosi i onu svakodnevnu rutinu – spremiti decu, spremiti redovno obroke, brinuti možda o bolesnoj deci. Pa čak i kad imaš dobru podršku partnera, telo ti na momente kaže – ne mogu više.

Neke studije kažu da mučnine u trudnoći potiču ustvari od nekih unutrašnjih emotivnih stvari koje buduća mama nije rešila sa sobom. Često ovih dana razmišljam o tome. I nekako mi se čini da je više u pitanju nemogućnost da se spoji to „drugo stanje“ sa svakodnevnim životom i obavezama. Možda sama sebi stvaram pritisak?

Ima i ona teorija da su trudnoće u kojima buduća mama povraća „zdravije“, jer je to pokazatelj da je njeno telo bilo hormonski uravnoteženo i sad reaguje na nalete hormona. Naravno da mi se sviđa ova teorija, ponavaljam je kao mantru svako jutro.

A možda treba negde sebi da uplatim 6 meseci godišnjeg odmora? Po mogućnosti sama, na pustom ostrvu. Vraćam se za porođaj.

Kakva su vaša iskustva? Da li lakši drugi put? Podelite sa nama!

Mama iz magareće klupe

Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *