Knjigralište, mesto koje nas podseća da je ljubav najjači razlog i motiv učenja

Danas često nemamo vremena ni za šta, životi su užurbani, haotični, a ono malo vremena pre provodimo ispred ekrana nego bilo šta drugo.

Često ovde na blogu pišem o neophodnosti da izdvojite vreme i učestvujete u radu sa decom. Verujem da ništa ne može da zameni onih pola sata čitanja knjiga sa klincima, ili bilo koji drugi ritual koji možda imate.

Pre izvesnog vremena naišla sam na facebook-u na predivne animirane objave strane Knjigralište. Kako su dani odmicali, sve više sam bila fascinirana istim, jer su prikazivale toliko emocija, a sve u jednoj ili par jednostavnih rečenica.

Verujem da niko ne bi mogao da ostane ravnodušan na tu količinu ljubavi koja se oseća na njima.

Ništa veštački, ništa filozofski, čista jednostavnost, istina i emocije.

To me je podstaklo da saznam više o njima, te sam zamolila Anđelku Elezović, da u ime njihovog tima entuzijasta, ispriča priču o Knjigralištu.

Anđelka je inače diplomirani defektolog, reedukator psihomotorike i geštalt psihoterapeut pod supervizijom. Ali i pesnik i ilustrator koji stoji iza njihovih izdanja.

  1. Šta je to konkretno Knjigralište?

Knjigralište je jedno kreativno udruženje koje ima za cilj da na razne načine podrži i omogući srećno i harmonično detinjstvo, kako bi nam deca izrasla u autentične, zdrave, odgovorne, samosvesne i kreativne pojedince.

To je mesto gde bebe i deca svih uzrasta, adoslescenti, mladi i odrasli tragaju i otkrivaju odgovore na pitanja i zahteve koja život postavlja u različitim razvojnim fazama.

U Knjigralištu stvaramo neke sasvim nove, drugačije, lepe i korisne knjige, bavimo se psihoterapijskim savetovanjem, logopedskim tretmanima i raznim vidovima podrške deci sa teškoćama u razvoju, koristeći raznovrsne pristupe, u skladu sa potrebama deteta.

Materijale za igru i rad sami osmišljavamo i pravimo. Najveći broj naših igračaka dolazi iz prirode, u vidu oslikanih kamenčića, grana, kestenja, šišarki… Sam prostor je zbog toga veoma umirujuć i inspirativan, poziva na igru, istraživanje i kreaciju.

  1. Koliko je izbor metode presudan u vašem radu?

Ne mnogo. Iako je čitav tim veoma edukovan i barata raznovrsnim tehnikama i metodama, u  Knjigralištu znamo da je odnos između dva ljudska bića ono što u terapijskom procesu isceljuje rane i ono što istinski motiviše decu da naprave napor radi usvajanja novih znanja i veština.

Naš tim ćete lako prepoznati po ljubavi i toplini u pogledu, glasu i celokupnom odnosu prema svakome ko kod nas dođe. Mi verujemo u potencijal i snagu dece i odraslih, a tehnike su tu kao kreativni podsticaj da se taj potencijal ostvari.

  1. Ljudi divno reaguju na vaše animirane objave na facebook-u. Čime ste inspirisani za njih?

Inspirisani smo pričama koje ljudi donesu u Knjigralište. Svakodnevno svedočimo ljudskoj snazi i hrabrosti, vrlini, dobroti, krhkosti, patnji, razočarenjima, krivici, beskrajnoj ljubavi. Imamo privilegiju da gledamo kako i deca i odrasli prerastaju prepreke koje im okolnosti nameću i kako od slomljenih delića grade nešto novo i sjajno. Svako se u tome može prepoznati!

Anđelka Elezović
  1. Stavljate akcenat na ulogu roditelja i njihov uticaj na razvoj deteta. Zašto je to bitno?

U Knjigralištu znamo da je svaki roditelj uradio najbolje što je umeo i da je sigurno dao sve što je imao da pruži svom detetu. Roditelji ipak najčešće dolaze sa krivicom u očima.

Zato je važno da Vam pre svega kažem da kada u porodici ima ljubavi i dobronamernosti, svaka roditeljska greška (koja je neminovna, pomirimo se sa tim) ne mora biti tačka spoticanja deteta. Već naprotiv, njegova snaga. Nema greške koja se ne da ispraviti i dobiti novi smisao!

Dragi roditelji, kada dete dođe na svet, majka ima prelep zadatak. Da mu prisustvom, dodirom, pogledom, glasom, mirisom, osmehom ili bilo kako, prenese poruku da je svet lepo i sigurno mesto i da će ga ona uvek beskrajno i bezuslovno voleti. Tata (nešto kasnije) ima malo manje lep, ali veoma važan zadatak. Da adekvatnim vaspitnim merama frustrira dete i tako mu prenese poruku da život neće biti uvek lak, ni pravedan, niti po našoj volji. Da osim prava imamo i odgovornosti i da se mnoge stvari u životu ne dobijaju kao kod mame koja beskrajno daje i voli, već se moraju zaslužiti. To je zdrava frustracija kroz koju se raste i priprema za životne borbe, uspone i padove. To je temelj na kome se dobro gradi!

Deci je potreban odnos, hranljiv i stimulativan. Nije u pitanju broj sati koji provedete sa njima već kvalitet odnosa. Kada ste sa decom, da ste prisutni duhom i apsolutno usmereni na njih. Zaboravite na sve drugo. Ako i samo petnaestak minuta sa osmehom posmatrate dete dok se igra, ono će se osećati kao dragocenost.

Odsutni roditelji, stvaraju odsutnu decu. Način na koji roditelji gledaju dete, postaje njegovo viđenje sebe. Kada ovo znate, znate šta vam je činiti.

Što se stimulacije dečijeg razvoja tiče, ključno je da roditelji upamte da je LJUBAV najjači razlog i motiv učenja i usvajanja novih veština, a POKRET temelj saznajnog razvoja. Dakle, pre uzimanja olovke i sedenja nad knjigom, postarajte se da su deca izgrljena, izljubljena i izmažena, da su se se naskakali, najurcali, izvikali, ljuljali, kotrljali, pentrali, fantazirali i glupirali… Da su šarali zidove i podove najpre iz zgloba ramena, potom iz zgloba lakta pa iz zgloba šake i prstića. Tek onda može da počne fokusiranje na olovku i papir.

  1. Kako roditelj može da pomogne u vašem radu?

Roditelji koji su došli do nas, uradili su već najznačajniju stvar. Prepoznali problem ili još bolje, preventivno došli da se informišu, edukuju i prorade sopstvene procese koji su se pokrenuli zbog dece. Dovoljno je što nastoje da bolje razumeju sebe i dešavanja u unutrašnjem svetu mališana.

Najznačajnije je poverenje između roditelja i terapeuta. Naše poverenje u njihove kapacitete i želju da pomognu detetu. I roditeljsko poverenje u naše kompetencije, dobronamernost i iskrenost. Ovde je ključno da roditelji budu svesni da su terapeuti samo privremena podrška i da promena u ponašanju deteta zahteva da i porodica promeni pristup određenim pojavama koje su se u toj porodičnoj klimi razvile.

I roditelji imaju zadatak da porastu. Ne samo deca. Rast je celoživotni proces.

Mi, terapeuti smo u ulozi prevodioca između deteta i roditelja, dok se ne usaglasi simbolični jezik kojim pokušavaju da se sporazumeju. Otkrivamo zajedno kako se neki oblik ponašanja pojavljuje kod dece i kako roditelji i sredina učestvuju u kreiranju istog. Tragamo za kreativnim načinima pristupanja problematici. Takođe, povremeno otvaramo lične teme, pitanje njihovog detinjstva i roditeljskog stila njihovih roditelja…

Ponekad je potrebna hrabrost čuti reči terapeuta, ali roditelji su najčešće na visini zadatka. Mnogo toga su spremni da promene u ime ljubavi prema deci.

Ono što je najlepše u Knjigralištu jeste vera u životni proces i vera u ljude i međuljudski odnos, dečiji smeh među odraslima i osećaj zajedništva u dobroj borbi. Knjigralište je davni dečiji san da će se udružiti neki dobri ljudi, da zajedno čine svet boljim mestom. Zajedno ga ostvarujemo.

Knjige Lepotančići u svetu slova i Lepotančići u svetu linija rađene su sedam godina. Nastale su zahvaljujući jednom dečaku, Nikoli i drugarima iz prvog tri, koji su sada osmaci.
Svaka pesmica je istinita, svi junaci su stvarni – deca sa kojom sam radila, smejala se, učila i igrala se godinama.
Svaki zadatak je osmišljen i proveren u praksi, dok sam tragala za najboljim putevima do njihovog raskošnog unutrašnjeg sveta.
Svako ko bude ovladavao izgovorom glasova, osvajao linije u usvajao slova iz ovoh knjiga, osetiće sa kolikim poštovanjem prema deci je napisan svaki red.

Knjige o Lepotančićima izlaze iz štampe i već 28.08.2017. možete imati svoje primerke. A time ćete pomoći da priča o Knjigralištu raste i dalje i da im pomognete da ostvare taj davni dečiji san. Pogledajte kako da dođete do svog primerka OVDE.

Rad Knjigrališta možete pratiti:                  na njihovom sajtu
Fotografije i ilustracija: Knjigralište

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

32 comments

  1. Obozavamo knjige i jednostavno uzivamo u njima.Da,mi.
    Mama i beba.Tacnije,beba od kako se ugnjezdila u stomak slusa sta joj mama cita.Od kako je upoznao svet pa do dana danasnjeg to traje i trajace jer ljubav je to.
    Mama cita,a beba bezbrizno slusa i pomno prati.
    Volimo knjige i rado cemo udomiti ovu!Bice joj lepo na nasoj novoj polici (beba je konacno dobila svoju policu za knjige ❤). I naucicemo nesto novo..

  2. Pre dvadeset dana smo dobili dečaka Veljka i voleli bismo da osvojimo ove predivne knjige kako bi nam dete naučilo prave vrednosti života i raslo u svetu osmeha, ljubavi i bezbrižnog okruženja 🙂

  3. Za svaki odmor, za svako uspavljivanje, za svaki radostan dan, tu su lepotančići. Za moje lepote i za nasledje, da ih svi vide i čuju. ?

  4. Ova mama ima jednu lepotancicu od 14 meseci koja mnogo voli knjigice. pokazuje prsticem na slikice a mama i tata joj citaju i izmisljaju pricice vezane za njih. Lepotancici bi bili divan dodatak nasoj rastucoj kolekciji knjigica <3

  5. Zato sto moj mali decak i njegova mama vole knjige i uzivaju u njima skupa ili svako za sebe.. a price pre spavanja su neizostavan i omiljen deo dana. <3

  6. Zašto da Lepotančići dođu u naše ručice i ruke? Pa, iz nekoliko razloga.
    Jedna smo veoma srećna porodica, vazda ozarenih lica, za akciju i kreativnost punih srca. Od pravljenja igračaka, preko kuvanja zimnice i kolača, do takmičenja čija je ruka u unošenju i slaganju drva za zimu najveća i najjača.
    Knjige su nam pritom odani drugari koji nas povazdan u čarobne svetove vode i divna su inspiracija za, na javi, razne zgode, bo’me i nezgode. 😀
    Septembra 1., ovoga leta, naše đače prvače u školsku klupu prvi put ušeta. Tako da bi naša lepotuška u svet linija i slova sa Lepotančićima, a pored svojih školskih drugara, tako rado da se druži, da razne kreacije i zapise stvara,… Da inspiriše i oduševi i nas, svoje roditelje i mlađeg brata, da stekne osnovu pravu i sa pisanjem počne savršeno da barata.
    Razlozi za osvajanje Lepotančića valjda valjani, blago tati, blago bati, blago mami! 😀

  7. “Outside of a dog, a book is man’s best friend. Inside of a dog it’s too dark to read.” .
    U nasem slucaju dog zameniti za “cat”, no sustina je ista. Cerka i ja nase savrsene sobe uvek opisujemo kao biblioteke. Ove knjige bi dobile lepu toplu policu <3

  8. Prelepo. Obozavamo knjige moja cerkica Mila i ja. Bukvalno zadnji dinar dajem na knjige. Sta cu, svako ima svoju slabost. A ove su divne…

  9. Zato sto imam devojcicu od 5 i decaka od 2 godine. Volimo da citamo i istrazujemo. Mislim da bi ova knjiga pomogla,posto sada ucimo da pisemo slova,sa devojcicom, a za decaka da slusa da slusa pesmice. Jednostavno, volim edukativne knjige i mislim da bi ova knjiga pomogla i meni i deci, da ulepsamo i uptpunimo nase zajednicko vreme. Da zajedno ucimo.

  10. Kao učitelj, znam koliko su vne grafomotoričke vežbe. A kao mama jednog prvaka vidim rezultate višegodišnjeg rada i insistiranja na razvoju fine motorike. Sada je na redurad sa devojčicom.

  11. Voleli bi da bas mi dobijemo Lepotancice zato sto imamo tri mala decaka koji obozavaju bajke i price,a mama i tata se uvek trude da im ispricaju nesto novo,zanimljivo i poucno.

  12. Mi želimo ove knjige
    da nam “reše “slatke brige.
    Da žive u našoj biblioteci
    na radost svima
    a posebno deci.
    I kod kuće i u vrtiću
    pomoći će svakom biću.
    One pune raznih znanja
    vešto dele savet svima ,
    zato srećan svako biće
    ko će njih za druga da ima .

  13. Zato sto sam ja jedna mlada baka koja tivi za svog malenog unuka.
    Knjige stalno citamo i njima se i te kako radujemo i nadamo.
    Zdrav odgoj deteta je vrlo bitna stvar,a baka pomaze koliko god moze svaki dan.Volela bih da obradujem cerku i unuka malog,jer sada je pravo vreme za sve navedene teme
    Do prve godine smo stigli i sada zurka krece-bacili smo se na sve vesele teme.
    Knjiga je kazu,covekov najbolji prijatelj,a sa time se slazem i te kako i zato bi se ovom daru obradovali svi porodicno jako.

  14. Lepotančići bi bili velika radost za moju malu pametnu glavicu koja obožava priče, a i sama ih već prepričava na simpatičan način mami, tati i svom malom bratu koji još uvek samo guče i s’ osmehom sluša svoju seku.

  15. Volela bih da lepotančićima koji sada ulaze u svet slova poklonim divnu istoimenu knjigu. Od mene kao filologa i tetke baš takav divan poklon se za njihov uzrast očekuje. Nisu samo mamini, već i tetkini lepotančići :)❤?

  16. Knjige su nasa mala tajna.Volimo da odemo u knjizaru i zajedno,moj decak i ja,da viramo knjigu.Potom prelazimo na citanje.Imamo i dnevnik u koji unosimo sve procitane knjige,zapazanja,pouke,zanimljivosti..
    Moj decakuziva u tome,ali i ja.
    Ako trazite osobe kojr ce uzivati i iskoristiti svaku stranicu knjige,svaku ilustraciju,ma svako slovo na papiru,mi smo taj tim koji je idealan udomitelj za nju.
    Necemo vas razocarati kao osobe-mi zasluzujemo knjigu zato sto… a ni knjiga nece biti razocarana.Uzivace u nasem drustvu
    Mama i njen decak iz ❤

  17. Hvala svima na učestvovanju! 🙂
    Lepotančići idu da upoznaju Milicu, Natašu Križanić i Sladjanu M. (svakoj sam odgovorila sa replay).
    A svi drugi, brzo bacite pogled na sajt Knjigrališta da vidite kako da udomite svoj primerak.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *