Koliko ipak ne znamo o značaju dojenja?

Kad sam pre 8 godina ostala trudna sa prvim detetom, dojenje nije bilo nešto o čemu sam posebno razmišljala.

Ne kažem da nisam uopšte. Jesam.

Ali to je nekako bilo pomereno u stranu.

Da se podrazumevalo da ću da dojim, jeste.

Jer to je nešto “što tako treba”. Nije da sam se posebno udubljivala u stvarne koristi dojenja.

Mislim, svi znamo da je dojenje nešto što je korisno za naše bebe.

I naravno da želimo da to onda svojim bebama i pružimo.

Ali isto tako nisam bila ubeđena da će to dojenje stvarno i da uspe.

Photo by Leandro Cesar Santana on Unsplash

Nije to ništa čudno. Redovno su buduće i novopečene mame uhvaćene u mašinu da (pre)brzo odustanu od dojenja.

Nekako je utemeljeno da je to nešto što nosi probleme, da kad tad neće biti dovoljno.

Samo je pitanje tog momenta kad će prestati.

Tako sam i ja započinjala to razdoblje, uz mantru “samo da izdržimo 6 meseci”.

U ovome nisam (bila) usamljena.

Od kako sam se pre skoro 5 godina priključila Udruženju Roditelj, bila sam u kontaktu sa mnoštvom trudnica i mama koje ovako razmišljaju.

Sve su veoma svesne da je dojenje dobrobit za bebu, ali retko koja stvarno i zna zašto.

Naučeni smo da je dojenje dobra stvar, al’ nekako ne verujemo u nju.

Kao što znamo da je povrće zdravo, al’ nekako malo je njih koji ga oduševljeno jedu.

U društvu preovladava stav da je bitno da je beba sita, a ne da je beba dojena.

Zanimljivo je što mnogi od njih kasnije sa velikom pažnjom vode računa šta im dete jede, odnosno šta ne, pri čemu ih ne mrzi da vijaju po selima i zaseocima “čisto meso i neprskano voće i povrće”.

Zbog zdravlja svog deteta.

A majčino mleko, koje je jedina adekvatna i optimalna hrana za bebe nekako ne nalazi svoje mesto na pijedestalu (gledajući to meso i voće i povrće).

Izjednačava se značaj majčinog mleka sa veštačkim formulama, uz obrazloženje da je “sve to isto”.

Ako zanemarimo da je formula veštački nastala, a da je majčino mleko živa materija, prepuna živih ćelija i koja se menja spram potreba bebe, pa, da, možemo reći da je isto.

Ukoliko pokušate da ukažete na sve te razlike, najčešće ćete čuti odgovor “I mi smo odrasli na adaptiranom mleku. I šta nam fali?”.

Sem gomile autoimunih bolesti od kojih oboljevaju sve mlađe osobe, do silnih i tužnih borbi sa sterilitetom koje sam imala prilike da ispratim, rekla bih da smo super i da nam ništa ne fali.

Sarkastična sam, razume se.

Kad uzmete da izučavate koje su sve prednosti dojenja, priznajem, dosta toga zvuči kao naučna fantastika.

Tu imate da ono:

  • smanjuje rizik od upale uva, upale pluća, bakterijskog meningitisa
  • smanjuje se rizik od razvijanja hroničnih bolesti, poput dijabetesa tipa 1
  • smanjuje rizik od respiratornih infekcija, proliva, reumatskog artritisa astme, ekcema, celikalije, leukemije.
  • pomaže u prevenciji visokog pritiska i prekomerne težine
  • pomaže pravilnom razvoju vilice i mišiće u sklopu
  • smanjuje šansu za pojavu karijesa
  • smanjuje rizik od iznenadne smrti novorođenčeta (SIDS)
  • dojene bebe imaju poboljšanu vizuelnu oštrinu, bolje puze, hodaju i ukupna motorika im je bolja
  • dojene bebe imaju poboljšane kognitivne funkcije

Ali nauka čvrsto stoji dokazima i studijama iza ovoga.

I tu nije kraj. Dojenje je blagoslov i za mame.

Ono:

  • smanjuje stres i negativno raspoloženje majke, što može da pomogne oporavku u periodu nakon trudnoće i smanjuje šanse da mama upadne u postporođajnu depresiju
  • smanjuje rizik da dobijanje raka jajnika i grlića materice
  • smanjuje rizik od dobijanja raka dojke čak i do 30% (i taj procenat se povećava kod mama koje doje svoje bebe duže od godinu dana)
  • smanjuje šansu da obole od osteoporoze
  • smanjuje rizik od povišenog pritiska, srčanog i moždanog udara, povišenog holesterola

Ako imamo sve to u vidu, gde je onda problem?

Da li informisanjem mama o svim ovim dobrobitima može da pomogne da se procenat mama koje doje u Srbiji poveća sa 13,6% na,… pa bar da pređe pola?

photo by: Dragana Vasić

UNICEF u Srbiji je 18. septembra započeo trogodišnju kampanju baš sa tim ciljem – da se, pre svega, roditelji informišu o značaju prvih 1000 dana detetovom života (do začeća do druge godine). “Svaki trenutak je važan” se osvrće na programe podrške deci u ranom uzrastu, a koji predstavljaju priliku da se detetu omogući adekvatna ishrana, podsticaj i sigurnost koji su mu potrebni za razvoj mozga i za ostvarivanje potencijala.

Dojenje, sa svojim prednostima, zauzima jedno od ključnih mesta za optimalan i adekvatan rani razvoj deteta, te kao takvo, zaslužuje da bude očišćeno zastarelih i često bapskih informacija, bude satkano od mreže podrške na svim nivoima sa kojima (buduća) mama ima kontakt, te opštom edukacijom postane nešto ipak značajno za mame, tate i njihove bebe.

Ja ih, svim srcem, podržavam.

 

Tekst nastao u saradnji sa UNICEF Srbija.

Više o kampanji “Svaki trenutak je važan” možete saznati OVDE.

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

3 comments

    1. To je postotak isključivo dojenih beba sa 6 meseci. Ako se uključi broj beba koje su na kombinovanoj ishrani (i dojenje i ad) cifra jeste nešto veća.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *