Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo

Još jedan dan je za nama.

“Ajmo, ustajanje!”

“Ustajanje! Vreme je za vrtić (školu)!”

“Ajde, ustajemo, treba da se spremate.”

“Kreći, kupatilo, spremanje!”

“Hoćeš li već jednom krenuti da se spremaš?”

Ovo je skraćena verzija našeg najčešćeg jutra.

Pomalo kao u kasarni, suprug i ja dižemo jedno po jedno od njih četvoro, i samo dajemo komande.

I ponavljamo i ponavljamo i ponavljamo.

Potpuno čudno, s obzirom da je to nešto što radimo svako bogovetno jutro sem vikendom i na raspustu, i opet, ponavljamo.

Kao da nas ne čuju.

A sve što želimo je malo više saradnje, da su više samostalni, da ne moramo da podsećamo svaki dan na nešto utvrđeno, da ne moramo da sulfliramo da se jave itd.

Kad podvučem, na pitanje, šta želim da postignem sa decom, to bi bilo negde:

  1. bolja saradnja (bez toliko natezanja, podsećanja, vikanja kad ništa ne upali)
  2. da budu obzirne osobe (da razumeju kako njihovi postupci mogu da utiču na druge)
  3. da budu sa više samopouzdanja
  4. da budu samostalni
  5. da budu motivisani (čak i kad ih mrzi).

Nije li to nešto što manje-više svi kao roditelji težimo?

Da ne moramo da izigravamo šerife, ali naravno, da znamo pravi i uravnoteženi način da ih usmeravamo dok postaju stabilne, izgrađene ličnosti.

Počnimo samo od te saradnje. Koliko bi nam svima život bio manje komplikovan i sa manje stresa kad bi ta saradnja bila kvalitetna.

U knjizi “Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo” autorke Noel Dženis-Norton, ona navodi mnoštvo metoda kako da se ona gore pomenuta jutra smanje na minimum, i nestanu.

Moram da priznam da je mene “kupila” u prvom poglavlju knjige, gde navodi sledeće:

Kao roditelji svi možemo sa ovim da se poistovetimo. Spisak naših obaveza veoma je dugačak. Ipak, kada smo svoje novorođenče držali u naručju i gledali ga s ljubavlju, nismo pomišljali: Jedva čekam da te predam nekom drugom i nastavim da se bavim svojim poslom. Naravno, želeli smo da gajimo svoje dete i da s njim provodimo vreme. Zamišljali smo mirno i srećno roditeljstvo. Ali u stvarnosti mnogi od nas moraju da usklade posao, kuću, decu i još mnogo toga. Imamo svoj plan i stalno razmišljamo o tome šta još treba da uradimo. Kada nas deca ne slušaju ili ne urade ono što tražimo, strašno se nerviramo. Zbog stalnog ponavljanja, podsećanja, ubeđivanja i vike – svega onoga što moramo da radimo kako bismo decu svakoga dana naterali da urade ono što je potrebno – gubimo strpljenje i doživljavamo stres.

Pročitala sam to i pomislila “To sam ja, u potpunosti. I, bože, kako želim da izađem i tog nerviranja!”

U prvom delu knjige, navedene su taktike i strategije za, kako autorka navodi, stvaranje mirnijeg, lakšeg i srećnijeg porodičnog života.

Čitajući ih, shvatila sam da sam za ovih 7 godina neke od njih nesvesno primenjivala.

A neke su me na momenat ostavile zatečenom zbog – svoje jednostavnosti.

Prvo što mi je padalo na pamet dok sam to čitala je bilo “Kako mi to nije ranije samoj palo na pamet?”.

Naravno, razlika između mene, mame sa stažom 7 godina i 4 dece, i autorke ove knjige, koja više od 40 godina radi kao učiteljica, pedagog i savetnik za decu s posebnim potrebama, očigledna je i očekivana.

U uvodnom delu knjige, Noel navodi da je sve ovo pokrenulo njena potreba da shvati kako da priđe učenicima kojima je počela da predaje.

Kaže da za četiri godine studija nije naučila gotovo ništa o tome kako se postupa s đacima. Motivisana da shvati kako da to izvede, posmatrale je svoje kolege sa željom da shvati šta je to što kod pojedinih od njih pali.

Dalje je išlo samo. Roditelji dece kojima je predavala su počeli da traže savete kako da postignu bolju saradnju sa decom kući.

Jedno, drugo, treće i rodilo se “Mirno, lakše, srećnije roditeljstvo”.

Posebno mi se svideo drugi deo knjige. Zašto?

Zato što nije sve ostalo na uopštenim primerima, već je autorka obradila najveće “bauke” roditeljstva.

Jutarnja rutina, problemi sa obedovanjem, kako suzbiti svađe među braćom i sestrama, kako kontrolisati vreme pred ekranom, motivisati ih da rade domaći, spremaju sobu, igraju se samostalno, i, ništa manje bitno, kako mirno otići u krevet uveče.

Nek digne dva prsta ko se bar sa jednim od ovih izazova nije susreo.

Pusto malo, je l’ da?

I kako Noel u zaključku knjige piše:

“Ove strategije ne zahtevaju od roditelja da budu superorganizovani ili superstrpljivi ili na bilo koji način izuzetni. Potrebno je samo da budete posvećeni pokušaju da postupate i govorite na nov način jer na stari način niste postizali ono što ste želeli.

Nemate šta da izgubite – sem stresa zbog lošeg ponašanja koje se ponavlja i ozlojeđenosti i osećaja krivice zbog ponavljanja, zvocanja, pretnji i izdiranja.”

Dovoljna dobra ponuda, zar ne?

Za mene jeste, te sam odlučila da počnem da ih primenjujem (priznajem, pre toga sam ugnjavila muža oko istih).

Idemo ka mirnijem, lakšem i srećnijem roditeljstvu.

U četvrtak, 26.10.2017. u okviru 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, u sali Aleksandar Vučo (Hala 1a), u prilici ste da prisustvujete predavanju Noel Dženis Norton, autorke knjige “Mirnije, lakše i srećnije roditeljstvo” i mnogih drugih o roditeljstvu, a u organizaciji Kreativnog centra.

Predavanje počinje u 16h, a prisustvo možete potvrditi imejlom na bookmaster@kreativnicentar.rs.

 O autorki

Noel Dženis-Norton je diplomirala na Učiteljskom koledžu Njujorškog univerziteta. Ona već više od četrdeset godina radi kao specijalista za učenje i ponašanje. Bila je nastavnica, peda­gog i savetnica za decu s posebnim potrebama, tutor specija­lizovan za strategije učenja, direktor škole i predavač u školi roditeljstva.

Noel je osnivač i direktor londonskog Centra za mirnije, lak­še, srećnije roditeljstvo, u kojem se radi s porodicama i orga­nizuju kursevi za roditelje dece svih uzrasta.

Kreativni centar objaviće pre Sajma knjiga priručnik ove autorke – Mirnije, lakše i srećnije roditeljstvo. U ovoj knjizi autorka predstavlja delotvorne tehnike koje svakodnevni porodični život mogu učiniti harmoničnijim. Roditelji koji ovladaju opisanim tehnikama i počnu da ih primenjuju neće više voditi neprekidne borbe s decom jer će ona postati poslušnija, samostalnija, obzirnija, samopouzdanija i spremnija za saradnju. Program opisan u knjizi vodi, korak po korak, mirnijem, lakšem i srećnijem roditeljstvu.

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *