Neću da moja deca budu takva!

Ovo doba godine poziva da se piše o euforiji, novogodišnjoj magiji, zimskim radostima… Htedoh i ja, al’ me omele okolnosti.

Dok gledam kako sat odbrojava četiri posle ponoći, pokušavajući da smirim klince koji još jednu noć uzastopce ne mogu da spavaju od „obzira” komšiluka, zbog kojeg svi slušamo junk muziku, vrištanja, zapevanja i arlaukanja, imam samo jednu pomisao u glavi. Neću da moja deca budu takva.

necu_da_moja_deca_budu_takva

Da uđu u pekaru bez „Dobar dan!”.

Ne znaju da kažu „hvala” za učinjeno.

Da za poklon kažu „ništa posebno”.

Neću da moja deca budu takva. Ne dam da moja deca budu takva.

Da prođu pored starijeg na stepeništu zgrade i ne jave se prvi.

Da ne propuste dete na pešačkom.

Da nemaju osećaj života u stambenoj zgradi.

Neću da moja deca budu takva.

Da njima vlada obest i samoljublje. Bez empatije za ljude.

Da ne osećaju radost u davanju i deljenju.

Da se apatija podrazumeva.

Neću da moja deca budu takva.

Da ne znaju da uživaju u sitnim radostima – hvataju pahulje jezikom, skaču po baricama.

Da su im potrebni statusni simboli da bi se osećali prihvaćeno.

Neću da moja deca budu takva.

Nek ostane to kao jedna novogodišnja odluka. I to ona koja će biti sprovedena u stvarnosti.

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

11 Comments

  1. Jelena 3. January 2016. 22:39Reply

    Svaka cast draga! Da ne zivim u kuci, tukla bih se po zgradama, kakva sam luda….

    • Mama iz magareće klupe 3. January 2016. 22:45Reply

      Otprilike sam na tom nivou. 🙂
      Najbolje mi je opravdanje doticnih bilo „Nismo znali da tu nekog ima pored, niko se ne cuje”. A nije se zapitao kako ne cuje nas petoro, a mi njih da.

      http://www.mamaizmagareceklupe.com

  2. maja ristic 3. January 2016. 23:45Reply

    nije stvar gde stanujes… stvar je u osnovnoj kulturi i kucnom vaspitanju. mnogi od nas ne zele da im deca budu bezosecajna i nevaspitana. iako i sama tezim ka tome, ponekad se zapitam kako ce se u buducnosti odbraniti od gomile nevaspitanih… pa, pojesce je!

    • Mama iz magarece klupe 4. January 2016. 22:17Reply

      To moj muz sulflira – trudis se da ih naucis da budu obzirni prema drugima, a pitanje kako ce im se to vratiti.
      Al po meni, ne treba ni pokusavati za te stvari cistog vaspitanja da budu ukalupljeni sa (na zalost, u danasnje vreme) vecinom.

  3. Letnje igralište 4. January 2016. 12:50Reply

    Bavim se sličnim mislima ovih dana, posmatrajući decu u vrtiću i promene u ponašanju moje petogodišnjakinje. Nisam sigurna kako da izvedem ono da budu “mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi”. Čeka nas posao, i to kakav! 🙂

    http://letnjeigraliste.com/

    • Mama iz magarece klupe 4. January 2016. 22:19Reply

      Posao tog tipa nikad ne prestaje. Vidim sebe kao krezubu babu koja ce jednog dana da im nesto iz tog domena sulflira. 🙂
      Ne treba, ne smemo dici ruke i prepustiti ih stihiji. Za pocetak.

  4. Mama iz magareće klupe 5. January 2016. 13:11Reply
  5. Bebina mama 10. January 2016. 15:06Reply

    Uh, mislim da nije lako, ali nije ni nemoguće. Tešim se da još uvek imam vremena, ali i plašim šta ću i kako ću kada taj trenutak dođe.

    http://bebinamama.blogspot.com

  6. Mama iz magareće klupe 11. May 2016. 22:19Reply

Leave a Reply