Danas je većinom zamrlo čestitanje novogodišnjih praznika čestitkama.
Dobro, lažem. Možete još da dobijete komercionalizovane čestitke sa štampanim tekstom od nekih kompanija ili poslovnih partnera. Hladno nekako, zar ne?
Ja sam pasionirano pisala čestitke tokom školovanja i nekoliko godina posle. Sve dok mi entuzijazam nije zamro zbog jednosmernog slanja – broj čestitki koji sam ja dobijala se smanjivao drastično, a ljudi su umesto toga počeli da šalju sms poruke.
E, a onda su se rodili klinci. I moj entuzijazam se vratio. I nada da ćemo tu drugu stranu primamiti da nam otpošalju bar jednu.
Naravno, slanje čestitki sad podrazumeva i celu proceduru pravljenja istih.
To je nešto čega nema potrebe da se plašite. Ideja je mnoštvo, a ne treba vam puno. Mnogo toga što već imate možete da iskoristite – dugmiće, novčiće, stare novine, reklame,… Samo pustite mašti na volju.
Ovo su neki od naših starijih radova. Na žalost, mnogo toga nisam slikala tokom ovih godina što smo pravile.
Evo nekih ideja:
A tu je i prošlogodišnja Deda Mraz čestitka.
Ovaj tekst je treći u okviru projekta Kućna radionica, a koje je okupila neke “kul” mame blogerke. Pokretač okupljanja je Anja sa bloga Kasijobeba.
Projekat traje 10 meseci i svakog meseca bićete u prilici da na određenu temu pročitate, vidite i budete inspirisani da budete kreativci i da se malo zabavite (i vi i klinci). A i ponešto naučite.
Pogledajte šta su druge učesnice projekta pripremile ovog meseca:
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
