U sezoni prednovogodišnjih praznika, svaki roditelj deteta u vrtiću zna šta mu sleduje – sati i sati pretraživanja interneta u potrazi za idejama za različite kostime i maske, čestitke, ukrase i sve drugo što vam nadne na pamet.
Povremeno se poneke sezone provuče još jedna manifestacija, a to je revija novogodišnjih šešira.
Nije to ništa novo. I pre 30 i kusur godina i mi smo imali isto u našim vrtićima.
Samo ponešto se promenilo, a to je što neka deca dobiju blesave roditelje kojima su one kape – oblika kupe, pa nalepljene one rustične, svetlucave ukrasne trake – jednostavno prelako za pravljenje i stoga, kao pravi mazohisti, zagorčaju sebi život i danima seku, lepe, popravljaju.
Ispostavilo se da sam i ja jedna od njih. I iako mi kreacije ne izgledaju kao na Pinterestu, nikako da me popusti entuzijazam oko ovakvih stvari.
I tako, kad nam je najavljena revija, jedva sam dočekala da isprobam novootkrivenu ideju.
Naravno, kako to obično biva, iako sam imala 2 nedelje na raspolaganju, sa drugim obavezama i proslavama, svelo se sve na 5 do 12, skoro bukvalno, jer sam pravila noć pred reviju.
Ovogodišnja ideja je bila šešir u vidu odžaka u koji se zaglavio Deda Mraz.
Šta vam treba za ovakav šešir?
- hamer u crnoj boji – ona veća rolna a ne A4 format
- hamer bele boje A4 format
- filc u beloj boji
- kolaž papir – beli (bar 2 lista), crveni, crni
- crveni papir – veća rolna
- makaze, lepak
Od crnog hamera izrezaćete obod šešir, kao i glava šešira u vidu tuljka (valjka). Valjak se satoji od pravougaonika i kruga koji zatvara valjak od gore.
Ako vas čude ove “bodlje”, to je caka koju sam tek sada otkrila – ti zvezdasti dodaci na obim kruga (drugim rečima, krug koji vam je potreban za toliko je “proširen”) pomažu da lakše zalepite delove. Njih ćete saviti pod pravim uglom, da štrče ka gore.
Pravougaonik urolujte u valjak i zalepite.
Obod šešire, kome ste “šiljke” podigli ka gore, prolepite sa jedne strane valjka. Sačekajte malo da se osuši, jer ako pravite visok šešir, kao šro sam ja, želite da budete sigurni da je sve stabilno.
Ista procedura za krug kojim popunjavate rupu na gornjem delu valjka. Opet, šiljci služe da njime prilepite krug za valjak.
Time je sam šešir gotov, sledi ukrašavanje.
Na valjak zalepite crveni papir (idealno je da ste dužinu odredili još pre pravljanja valjka, odnosno spram dužine pravougaonika).
Od belog kolaž papira pravite “ciglice” na odžaku, odnosno, lepite ih poprečno punim obimom valjka, a onda između tih poprečnih lepite manje, da dobijete izgled odvojenih cigli.
Od belog filca isečete nekoliko nasumičnih oblika koje lepite na obod šešira, uz valjak, da izgleda kao sneg.
Od istog filca pravite za gornji deo valjka dve polovine, ali tako da se delovima u sredini poklapaju. Ti delovi koji se poklapaju stajaće uspravno i držati “noge Deda Mraza”.
Za noge isecite od belog hamera 2 pravougaonika. Od crvenog kolaž papira na jedan kraj tog belog hamera nalepite po 1 pravougaonik sa svake strane (to su pantalone Deda Mraza), a od crnog kolaž papira isecite cipele (ukupno 4 komada) i po 2 zapelite na drugi kraj belog hamera.
“Noge” zaglavite između one 2 polovine belog filca na gornjem delu i zalepite.
I to je to. Šešir je gotov.
Mi smo imali mali peh. Iako sam četiri puta (bukvalno) premeravala obim glave mladog gospodina, kad sam sve zalepila, ispostavilo se da mu je šešir mali. A kako je izrazito visok šešir, nije bilo šanse da mu tek tako stoji na glavi.
Stoga smo improvizovali i dodali gumu koja je išla ispod vilice i tako ga držala na glavi.
Doduše, nije to jedino prošlo sa dramom. Ujutru nije želeo da ga nosi u vrtić jer – “niko neće imati takav i sigurno im se zato neće svideti”.
Tako da sam šešir ostavila u vrtiću, i prepustila ga sudbini.
Kažu mi da ga ipak pronosao na reviji.
Nije da likujem, ali… 🙂
Sviđa vam se ideja? Podelite je sa drugima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
