Samo ti doji (ali po mojim pravilima)!

Skoro sam učestvovala u jednoj raspravi na facebook-u. Naime, jedno udruženje koje se zalaže za promociju dojenja, organizuje okupljanje mama koje doje da zajedno doje u javnosti.

Malo po malo, rasprava je dobila vrlo oštar i lični ton.

Šta je to što toliko smeta kod dojenja u javnosti?

Evo, priznajem, ne znam.

Kad se spomene dojenje u javnosti, mame koje će reći da se osećaju neprijatno da to rade, su u manjini. Jednostavno se tako osećaju i to je ok.

Tu su i oni koji pljuju, osuđuju i kritikuju. Upoređuju dojenje u javnosti sa uriniranjem, vršenjem nužde ili masturbacijom na sred ulice. Da to rade samo Romkinje ili one neobrazovane i iz najnižih socijalnih grupa.

Oni su male mace.dojenje u javnosti

Na temi dojenja u javnosti, nekako se probude aždaje koje dremaju u, naizgled, intelektualnim i obrazovnim ljudima. I traže krv.

Ta grupa je najgora. Oni će ti reći da apsolutno podržavaju dojenje u javnosti jer “beba je gladna i jednostavno nahraniš bebu”. Ali! (Mora neko ali da ima.)

  • Mama koja doji u javnosti je željna pažnje.
  • Mama koja doji u javnosti je egzibicionista.
  • Mami koja doji u javnosti su njene potrebe važnije od bebinih.

Razumem ja to.

Slobodno ti doji, ali nemoj napolju. Umesto toga, nahrani bebu, pa tek onda izađi (ili ako beba nema ritam hranjenja, nemoj izlaziti iz kuće bar prvih 6 meseci). Da ne rizikuješ da zatraži da sisa negde napolju.

Ili, još bolje, kupi AD, pa joj to smućkaj u flašicu kad te već toliko svrbi d*pe da izvedeš dete napolje.

Nemoj da dojiš gde neko može da te vidi. Može taj neko da dođe u iskušenje da mora da ti održi predavanje o moralnom uticaju na decu koja te mogu videti. Jer, Bože moj, vidi se… Pa dobro, ne vidi se ustvari sisa, ali treba shvatiti poentu.

Zanemarimo sve one starlete ili kako se zovu koje “iskaču” na svakom ćošku, bilbordu, novinama. Verujem da je pokazivanje njihovih grudi, gde se većinom i vide dojke, motivisano samo dobrim namerama da pozitivno utiču na decu.

Slobodno doji, ali se pokri pelenom, maramom ili, još bolje, nekim ćebetom 3×3 metra.

Mame koje doje ne treba da zalaze u kafiće, igraonice, parkove. Doji se samo kući, u tišini svoje sobe i u svom krevetu. Jer, budimo realni, neko može tu dojku da shvati kao poziv na seks. Jer, jel’te, ipak je to dojka.

A za one koje su bezobrazne da to ipak prekrše, tu je uvek dobri stari WC. Prosto ne znaš koji je lepši, čistiji i kao stvoren da se u njemu jede. (Šta? Vi ne bi jeli tamo? Ma šta mi kažete?)

Ako si dovoljna budala da se boriš protiv toga, e, onda ti njuejdž budala. Jer, “dojenje je nešto starinsko i zašto pokušavaš da to prikažeš bitnim”. (Evo zašto: zato što imaš isprazan život i višak vremena, pa na ovaj način misliš da si mnogo bitna.)

Mi smo laktiviskinje i mame muzare.

I za ovo poslednje se ponosim.

foto

Svideo vam se tekst? Podelite ga onda sa prijateljima. Hvala!

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

7 comments

  1. 🙂 Podržavam!
    Skoro sam kačila link baš na ovu temu, ironično-komičan i odličan je https://www.facebook.com/mbmag/videos/10153232946553964/?fref=nf
    Jednom ja htjela da se nađem sa drugaricom u gradu, obe smo dojile, male bebe bile. Kaže ona: “Jao, ne mogu ja, treba mi pola dana da se izmuzem dovoljno da imam flašicu da ponesem u grad”. Ajme majko! Naredim joj da ne luduje i da dođe fino da joj pokažem kako se to radi u centru grada. I sjedimo nas dvije na klupi, moja taman traži, i ja je namjestim i pitam drugaricu: “Eto, jesi vidjela ti išta? Jesi vidjela možda bradavicu? Koliko SISE možeš da vidiš trenutno?” I ona stvarno kaže da se ne vidi, a sjedi sa mnom.
    Nekako, iz aviona se vidi, da majke koje se osjećaju loše u vezi s tim da doje gdje se za to ukaže potreba, jednostavno ranije prestaju s tim jer ne mogu “6 mjeseci da se zabiju u kuću”.
    Ne mogu da zamjerim nikome što pokriva bebu dok to radi, ali isto tako, mislim da niko nema pravo ni meni da zamjeri što neću to da radim. Meni lično taj pokrov dođe kao priznavanje da nešto treba da se krije, a to nikako ne želim.
    Evo npr. i meni smeta kad vidim da se npr. većina fotkica novorođenih beba na fb-u pojavi sa flašicom u ustima. Meni to nekako dođe kao promovisanje nedojenja, tj. formule i smeta mi. Ali, nije moje da govorim tim osobama šta ja mislim, isto kao što mislim da ni drugi nemaju pravo da se miješaju u moje izbore.

  2. Podrzavam u potpunosti! ????
    Dojenje svog deteta je nesto najzdravije i najbolje sto jedna majka moze da pruzi svom detetu, ako je to u mogucnosti. Imam cerku od 8 meseci i dojim je. Cesto idemo do grada, u setnje koje traju satima i normalno da dete ogladni i necu biti luda da se vratim kuci, ili da uopste ne izlazim napolje, da bih je nahranila. Sednem na neku klupu i nahranim je, a za one koji me popreko pogledaju ili nesto dobace, imam spreman odgovor. Tako od prvog dana njenog rodjenja. Isti ti ljudi koji komentarisu ocito nemaju decu pa ne znaju kako je kad ti je dete gladno, ili sto je jos gore, mladi su a zive u 19. veku. ????
    Podrzavam svaku akciju dojenja u javnosti. ????

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *