Zašto treba da čitamo poeziju deci

Nekako mi se čini da kad pomislimo na poeziju da se ljudi dele na one koji je “žive” (čitaju i pišu) i one koji imaju averziju ka njoj. Nema sredine.

Kad se setim školovanja, lako je uočljivo da je poezija nekako bila ta forma kojom se saopštavalo sve, od ideja, uverenja do istorije i legendi. Ono što je bilo nekako sa velikim uticajem na civilizaciju.

Danas kad spomenemo poeziju verujem da je svima asocijacija izražavanje emocija, strasti, ljubavi. Njome tražimo pravdu i iskazujemo nadu, njome podcrtavamo svoja uverenja.

Moram da priznam da sam ja pretežno u ovoj drugoj grupi – onih koji su se o nju ogrešili.

Da se razumemo. Sviđaju se meni pesme, mnoge, i znala sam periodično da ih čitam, al’ nekako je proza “moja”.

Možda jer nikad sama nisam imala uspeha da napišem neki stih, a da ne zvuči kao dečija rima.

Al’ kad sam samo ja u pitanju, to je manje značajno.

Al’ kad si roditelj, pa i da te ne pitaju za to, postaneš ipak uzor nekome koji upija sve što radiš (i ne radiš), e onda čak i o ovakvim stvarima počneš da razmišljaš drugačije.

Neku vrstu poezije nesvesno uvedeš na samom početku – brojne brojalice i razbrajalice, rime i dečije pesme.

Mnogo pre no što počneš da im čitaš bajke i drugu prozu.

Sećam se kao juče da je bilo, kad sam izvukla stari primerak Riznice Čika Jove Zmaja, sva nestrpljiva da upoznam ćerku sa njom.

Kako su godine išle, na našim policama su se našle mnoge knjige za decu. I velika većina su priče i bajke.

Ali kako je jedno od njih stasalo za školu, repertoar se polako nadopunjuje.

Tako imamo i romane, anegdote i pošalice, ali i poeziju.

Što je ipak pomalo tužno, jer u današnoj poplavi literature, pomalo je gurnuta u kraj.

S druge strane, razmišljajući kako je vreme za poeziju, shvatila sam da to i jeste nešto što očekujemo – da će dete po automatizmu biti upoznato sa njome kad počne škola.

Ali mimo toga perioda, nekako se njome ne bavimo. I gubimo zbog toga.

Jer, poezija ima dobrobiti za dečiji razvoj u mnogome.

Zašto treba da čitamo poeziju deci?

  1. Poboljšava jezičke sposobnosti. Kao što sam gore napisala, prva poezija su rime kojima podstičemo detetov govor. Uz rime i ritam lakše se pamte reči, i proširuje rečnik.
  2. Dete bolje čita. Istraživanja kažu da deca koja su u najmanjem uzrastu lako pamtila rime ili kratke recitacije posle lakše savladaju čitanje, a bogme, postaju i veći knjigoljubci.
  3. Poboljšava kongitivne sposobnosti. Dok sluša recitacije i brojalice, dete može da dođe do reči koje slično zvuče ali nemaju isto značenje. To može da pomogne da lakše uočavaju strukturu u priči, govoru i lakše povezuju stvari. Takođe, vremenom im je vizuelni konacept uočavanja bolji.
  4. Poboljšava auditivne sposobnosti. Slušanje poezije je specifično i zahteva veću koncentraciju i fokus, da bi pohvatali sve i obradili i shvatili ispravno. I na kraju, pomaže da dete nauči šta je aktivno slušanje, što je danas posebno važno u ovom užurbanom svetu prepunom tehnologije koja nam odvlači pažnju.
  5. Utiče na emocijalni razvoj deteta. Verujem da nema roditelja koji u nekoj stresnoj situaciji, u pokušaju da umiri dete, nije počeo da pevuši neke pesmice. Tako da one postanu način utehe za dete, nešto čemu se vraćaju i kad su nešto stariji, kao uspomene koje nam znače.
  6. Utiče na socijalni razvoj deteta. Pisala sam već kako se našem starijem sinu svidela priča o mačoru koji je umoran kao pas. Jeste u pitanju kratka priča a ne pesma, ali ima svoju ritmičnost i, što je bitnije, humor, zbog koje mu se svidela. Isto je i sa samim pesmama. Ako podstaknu da sami izmišljaju šale sa njima, menjaju reči koje se rimuju, to im pomaže u budućoj socijalizaciji gde će biti u situcijama da ispričaju vic ili odgovore nekom doskočicom.

Kako približiti poeziju deci?

E, sad, ako niste do sada imali naviku da i sami čitate isto, a samim tim ni deci, možda će vam biti čudno da odjednom započnete sve to.

Pa evo par ideja kako da započnete to druženje.

  • Držite knjige poezije na vidljivom mestu. Ako pored njih prođete nekoliko desetina puta tokom dana, kad tad ćete tu knjigu i uzeti u ruke da je čitate, a ne samo o tome da pričate.
  • Štampajte neku pesmu i dajte deci da je ukrase i urame, a onda je zakačite na vidljivo mesto. Najmanje je bitan izbor koju ćte štampati, više je akcenat da vizuelno inspiriše decu da traže da se češće čita.
  • Prisutvujte ako negde ima čitanje poezije. Često možete čuti da se u bibliotekama i knjižarama organizuju druženja i čitanjac za najmlađe, ohrabrite se i otiđite na jednu.
  • Čitajte na glas. Odaberite neki period dana, možda dok deca nešto crtaju ili ih čak zaposlite da slažu peškire, a vi im čitajte na glas. Nekad im treba “maleno” izlaganje poeziji, i ide lakše nego da ih posadite da sede kao dok čitate priče.
  • Izaberite temu. Nađite knjigu poezije koja odgovara temi interesovanja vašeg deteta. Recimo, ako dete voli mace, nabavite knjigu “Čeda te gleda” Milomira Kragovića (izdavač je Pčelica), a u kojoj se kriju dogodovštine persijskog mačora Čede, koji više voli paštete nego da lovi miševe. Pa ako dete voli mace, a voli i slikovnice, više će uživati u svom tom upoznavanju sa poezijom.

Da li čitate poeziju deci? Na koji način ste ih upoznali sa njome?

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *