Svi znamo kako bi trebalo da živimo zdravo: raznovrsna ishrana, nema pušenja, fizički smo aktivni i psihički smo zadovoljni.
Koliko ih stvarno živi tako?
Ja, ne.
Ne da ne želim. Daleko od toga. Pa veoma sam svesna svih prednosti takvog života i posledica onog drugog.
Ali kad god počnem da razmišljam o tome, nekako iskoče silni neki razlozi zašto nikako da nabacim novu opremu za vežbanje.
Čini mi se da mnogo mama kuburi sa istim pitanjima i istim klipovima pod nogama. Puno se priča, a retko ko dela.
Ako ih sumiram sve te “razloge” na jedno mesto, otpilike to su:
-
Skoro ste dobili bebu
Ako ste skoro dobili bebu, pa čak i da je prošlo neko vreme, vaš život više nije lak za organizovanje. Te oporavak od porođaja, te pazi na ishranu, te nespavanje, iscrpljenost, dojenje. Najmanje o čemu vodite računa je vežbanje. Pa više će vas obradovati čips u ponoć no trbušnjaci.
Al’ da ima rešenje za ovo – ima. Nekako mi u glavi uvek da svojim primerom najbolje učimo i utičemo na svoju decu. Pa razmislite čemu želite da ih naučite.
Da ne jedu junk-food? Da ne sede pred ekranima po ceo dan? Da redovno vežbaju?
Odgovor vam se sam nameće.
Sve više nalazim na programe prilagođene činjenici da imate jedan mali smotuljak, te možete i da vežbate sa bebom i detetom, ili samo da ih neko pričuva dok se vi pored rastežete.
2. Ne možete to sebi finansijski da priuštite
Svi ti fensi programi super zvuče. I na slikama sve izgleda divno-bajno. Ali da bi se pokrenuli i uradili nešto, uopšte ne morate da platite bubregom.
Možete da vežbate u okolnom parku, uz YouTube, u nekom besplatnom programu koji neke mesne zajednice nude, itd.
Postoje mogućnosti, samo treba šire gledati.
3. Nemate odgovarajuće društvo
Neki više vole da vežbaju sami (ja, na primer), a nekima je potrebno da se okruže čoporom.
Često se desi da konstatujete da nemate sa kim da vežbate, a onda i da niste nikad ni pitali, već čekate da se neko drugi izjasni.
Stoga, pitajte.
Pitajte i ljude koje vidite da vežbaju u parku, i roditelje dečjih drugara iz vrtića/škole, i kolege… Možete se pozitivno iznenaditi.
4. Hteli bi vi, ali morate da se bavite decom
Svesni ste da je vežbanje bitno i osećate želju i potrebu da budete angažovani po tom pitanju.
Ali, imate decu i mislite da sve slobodno vreme treba da bude posvećeno njima.
Jednostavno, mislite da nije korektno zanemariti porodicu zarad tamo nekog vežbanja (a gde se možda neće ni videti rezultati).
Rešenje je veoma jednostavno – cvrc, nije. Ovde je potrebno promeniti doživljaj sebe, jer uloga mame nije sve što ste vi. I shvatiti da naći vreme za sebe ne znači zanemarivanje drugih, već prestanak zanemarivanja sebe.
5. Jednostavno, nemate vremena za vežbanje
Dan ne traje 72 sata i teško da možete sve svoje obaveze i planove da sabijete u 24.
Ili vas jednostavno, mrzi.
Iako možda, samo možda, visite na internetu 2/3 svog budnog stanja.
Koje je rešenje?
Organizacija.
Pregrupišite dnevne obaveze, napravite plan, ubacite vežbanje u satnicu i držite se toga. Biće potrebno neko vreme da se uđe u rutinu, ali verujem ja u vas (nas).
A sad, zašto toliko baš sad drobim o vežbanju?
Zato što se 10.maja obeležava Međunarodni dan fizičke aktivnosti. I obeležava se različitim aktivnostima, sa ciljem da se animira stanovništvo i podstakne, inspiriše, da se bave bar nekom vrstom fizičke aktivnosti.
Novosađane svih uzrastnih kategorija – i decu i nešto starije i više starije, pozivam u ime Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Vojvodine da se u sredu, 10.05.2017. pridruže profesorima sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (iliti DIF-a) na Štrandu u periodu od 17h do 18h na javnom času vežbanja.
Ili bar naiđite da kažete koji su vaši izgovori da ne vežbate.
Čisto da vidimo ko je najoriginalniji.
Tekst je rađen u saradnji sa Centrom za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.