plačeš

Smeš li da plačeš, mama?

Smeš li da plačeš, mama?

Jer ti tuga pritiska grudi, stomak boli, noge ne slušaju.

Jer ti život stoji na istoj tački, čekajući taj neki tvoj trenutak koji nikad ne dolazi.

Jer čekaš da deca porastu da živiš neke druge snove.

Jer te ne gledaju kao tebe, već samo kao mamu.

Jer misle da treba da si srećna mrvicama, dok te ponižavaju lažnim sjajem.

Jer si besna što je izostalo poštovanje.

Što uvažavanje postoji samo za druge, a ne i tebe.

Smeš li da plačeš, mama?

Jer si umorna, nenaspavana.

Jer ne čuješ svoje misli od buke i dozivanja.

Jer je odmor luksuz postao.

Jer tvoje potrebe ne smeju da idu ispred.

Smeš li da plačeš, mama?

Dok te čekaju da ih presvučeš, obrišeš, daš da jedu.

Dok te čeka da radiš domaći sa njom.

Dok te gledaju iščekujući da im odgovoriš.

Dok su bolesni, bolni, slabi.

Dok te umor lomi, a ne možeš da staneš.

Smeš li da plačeš, mama?

Što ti se ponekad čini da nisi ti u ovom telu.

Da ne znaš ko njime upravlja i kako ideš dalje.

Smeš li da plačeš, mama?

Zbog nepravde, zbog univerzuma.

Zbog njih koji te gledaju, koji od tebe uče.

Nije za mame da plaču, govoriš sebi.

Dok te onaj talas tuge preklapa, davi, guši.

Smeš li da plačeš, mama?

Smeš li?

 

Dopada vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 5 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

7 comments

  1. Smeš.
    I deca treba da te vide slabu, da znaju da si od krvi i mesa, da nisi svemoćna i svemoguća. I iizvinim im se kad preteram ili dreknem bez potrebe.
    Imaš pravo na sve, a pre svega da sačuvaš sebe, svoje živce i svoje ja.
    Ja plačem pred decom. Kažem im da mi se skinu sa aure 10 minuta.
    Dok su bili manji zaključavala sam se u wc. Sedela, meditirala, čitala.
    Osetiće da ti treba tajm aut, samo da maalkice još porastu.
    Drži se.

  2. И смеш и треба да плачеш. Сузе јесу лековите, јер доносе олакшање, а деца треба да виде да је то нормално! Љубим те и грлим <3

  3. Ne poznajemo se a tako se dobro znamo. Nikad se nismo srele a idemo istim putem. Placi, draga mamo, sapatnice I ratnice, jer nisi robot I nisi masina. Placi I od srece, ponosa I zbog malih I velikih uspeha. Placi da bi ostala normalna I bila ti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.