Posle tekstova o tome kako olakšati putovanje sa decom i o autosedištima, bilo je pomalo neminovno da krenu da mi se ređaju pitanja vezano za situaciju – putujemo sa detetom koje preplače vožnju.
I takvi roditelji nisu usamljeni u toj muci.
I mi smo ti koji kao zombiji voze poslednje dve godine, jer najmlađih dvoje, blago rečeno, ne podnose vožnju.
I to blago rečeno.
Pre 2 godine, kad sam sa mlađim sinom, tada dva meseca starim, vozila pet sati, slušala sam ga kako plače (čuj, plače – vrišti) više od tri i po.
I kako sam bila vozač, jedini odrasli u kolima, u jednom momentu sam stala i razmišljala da zovem muža i preklinjem ga da dođe do tog grada po nas jer nisam bila u stanju da vozim.
Bukvalno sam se tresla od napetosti i bojala se da neću moći više da se skoncentrišem tokom vožnje.
I onda, posle nešto više od godinu dana te agonije, sve se smirilo.
Do pre dva meseca i rođenja sestre mu.
Plače kako krenemo.
Plače kako se zaustavimo na semaforu.
Plače na krivinama.
Plače na pravom pravcu.
Plače stalno.
Doduše, kako nije prva po tome kod nas, ona dolazi kad smo (pomalo) izučili zanat i imamo spisak kako da joj doskočimo.
Mada, iskreno, to na kraju se svede na sledeće: isprobavaš redom i nadaš se da ćeš pronaći tu dobitnu kombinaciju baš za svoje dete.
Ovo su neki naši zaključci zašto beba ne voli vožnju i kako da (pokušate da) joj pomognemo.
1.Tvrdo autosedište
Iako se mnogi roditelji pravdaju troškovima pri odabiru autosedišta, ipak za neke modele nije tolika velika razlika u ceni, a za bebu može puno da znači.
Gledajte debljinu tapacirunga, odnosno koliko je mekano sedište.
Ipak dete tu provede i po nekoliko sati, a ni mi ne bi bilo presrećni da to odradimo na tvrdoj i neudobnoj stolici, zar ne?
2. Odeća koja sputava
Shvatila sam vremenom da je tada sinu, a sada ćerki, smetalo kad su u zekama u kojima su im pokreti nogama ograničeni jer su ih zatezale.
Stoga, ili pantalonice bez stopala ili zeke bar 1 broj veće.
A isto se odnosi i na bodiće.
3. Neprijatna odeća
Na ono gore se nadovezuje i ako nose npr. jakne pa se naboraju sa strane i žuljaju ili im se cibzar podvuče pod vrat i sve slične situacije.
Možda deluje bezazleno, ali njima nije.
4. Mokra pelena
Ne znam za vašu, ali moja sva negoduju kad im je pelena prepuna ili kad su se ukakili u istu.
Stoga uvek mi je to prva stavka na spisku mogućih razloga zašto plaču.
I uvek podrazumeva preslačenje neposredno pred polazak, kao i tokom pauza na putu.
5. Pretoplo / hladno u kolima
I ovo je nešto što ćete inače shvatiti o svom detetu, da li mu smeta nešto od ovoga.
Mojoj smeta vrućina i čim se malo više raskomoti (skine jaknica ili čarapice), otvori prozor i zakloni od sunca, bude bolje.
Pokušajte da sednete pored dečjeg sedišta u tom nivou, i procenite temperaturu. Često odstupa od one kod vozača.
6. Nedostatak potpore
Nekad, autosedište u kojem je dete je dublje i šire od njegove konstitucije, iako po zvaničnim merilima pripada toj kategoriji.
A bebe ne vole kad imaju osećaj neograničenosti prostora.
Vole osećaj kao kad su bile u materici (zato vole i ono povijanje gde se skupe ruke i nogice ćebencetom, a vole i tzv. gnezda za spavanje).
Stoga, probajte da urolujete peškir i postavite oko nogu ili oko uzglavlja (ne ispod bebe!) da joj ograničite prostor.
7. Uznemirena beba
Nekad je to stomak u pitanju, jer nije podrugnula ili ne može da kaki.
Pokušajte da je podstaknete da podrigne pre smeštanja u autosedište.
Nekad ćete možda uočiti da je beba uznemirena i da plače na krivinama, a ako je prati teško disanje ili/i povraćanje, konsultujte se sa doktorom jer je možda u pitanju mučnina u vožnji i možda joj treba terapija.
Još neki dodatni saveti kako animirati bebu u putu:
-
Puštajte muziku
Mnoge bebe umiri, bar na kratko, glasna muzika. Nekad je to rokenrol, nekad je to uspavanka, to ipak morate sami utvrditi šta više vole.
Neke vole tzv. “belu buku”, pa ako ste već utvrdili da na to reaguju, pokušajte i u kolima sa tim.
-
Neka beba ne bude gladna
Sisanje smiruje samo po sebi, pa dajte bebi da sisa neposredno pre stavljanja u autosedište.
Ako je, pak, beba veća i kombinujete i čvrstu hranu, nemojte da se prejede pred sam put, al nek joj je želudac bar malo pun.
-
Igračke
Super je imati neke igračke samo za kola ili onaj obruč od gimnastike. Što šarenije i življih boja, bolje, i ako mogu da se zakače za samo autosedište.
Još jedna ideja su one igračke – ogledalca, beba je tako u prilici da posmatra i sebe, ali i vas, ako niste pored nje u kolima.
Možete odštampati i neke crne-bele slike i prilepiti na naslon sedišta kola, tako da beba gleda u njih. Ti kontrasti su inače nešto što em privlači pažnju najmlađih, em je dobro za njihov razvoj.
-
Cucla i glodalica
Ako dete inače koristi cuclu ili glodalicu za zube, verovatno bi mu i to pomoglo da se smiri.
Kakva se vaša iskustva vezana za putovanja?
Preporuka tekstova slične tematike:
Kako preživeti putovanje sa tinejdžerima? – Porodična žena
Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
uh, a ja mislila samo moje dete ne voli sediste. Znate one slike na insta ili fb kad mame se slikaju sa decom a ona nasmejana i uzivaju u voznji? E pa moje dete izdrzi deset minuta pa krene da se vrpolji pa da vristi. Onda se nekako stisa, ne prodje dugo pa opet, u nekom momentu zaspi a mi bas tad treba da stanemo ili smo stigli na odrediste. Kupila da se namesti tablet sa crtacima, dajem igracke, kljuceve, lopte… ma kakvi, nista. Ostaje mi samo da sacekam da poraste, lakse je prihvatiti situaciju.
L sam stavila u autosediste kad je imala 40 dana i krenula sama za BG sa njom. Dobro pamtim taj i narednih nekoliko odlazaka. Pamtim svaku tacku puta gde sam stajala i dojila je. Kao sto kazes, blago receno, imam traume. Sve u svemu, po meni je glavno da se detetu ne da opcija vadjenja iz autosedista. Navici ce se. Kad me neko pita kako ona ne kuka u sedistu, a ne dajemo joj da bulji u tablet, kazem, lepo, navikla je, Nije imala drugu opciju, morala je da se snadje da se zabavi kada joj ispadne igracka, bilo je nekih teskih perioda kada je plakala u nekom momentu, ali to je to. Sve u svemu, bolje da ona place par min, nego mi ceo zivot. A ja sam vrlo slaba na plakanje inace. 🙂