Ovog juna boravili smo jedno duže vreme na Zlatiboru. Ovo nije bio naš prvi put, ali ovaj smo iskoristili da obiđemo malo više sve one preporuke koje smo dobili – gde je zanimljivo otići dok tamo boravimo sa decom.
(Kako smo se proveli na produženom vikendu u Vodicama, kao uvodu u ostatak boravka, pisala sam za sajt Odmor sa decom i možete pročitati ovde.)
Kako smo imali vremena na pretek, skoro svaki dan smo negde lunjali. Ovom prilikom izdvajam impresije o 5 mesta koje smo posetili na preporuku da je sjajno “kad smo već tamo”, a o Zlataru, Tari, Mokroj Gori pisaću u posebnim tekstovima.
Pa da se vratim na temu. Redosled po kojem nabrajam nema veze sa utiscima, već, isključivo sa redosledom kako smo šta posetili.
Gostiljska Vrela, Gostilje
Negde na putu između Ljubiša i Sirogojna nalazi se vodopad Gostilje. Prateći putokaze nailazite na restoran Gostiljska Vrela, na jednoj uzvišici.
Prošli smo pored njih sa idejom da se vratimo tu da ručamo, al’, naravno, prvo da izmorimo decu. Dole se prolazi pored uređenog fudbalskog terena, kao i bazena, što je onako, kad pogledate sa uzvišenja, veoma fascinantno. Svuda zelenilo, drveće i eto je tu poljana sa svim tim.
Na kraju tog puta je parking za kola, a onda preko livade dolazite do kraja gde je uređeno dečje igralište sa par izletički stolova i klupa. Odatle kamenim stepenicama silazite do samog vodopada.
Staze su uređene tako da mu možete prići veoma blizu da se slikate. Pa čak i pomalo pokisnete pride.
Klinci su pošteno radili na tome da se izmore. Jurili su igralištem, besumično se penjali i spuštali toboganom, šutali loptu.
Stoga je došlo na red i da odemo na ručak u restoran.
Dok smo prilazili terasi, nas odrasle je tresno uzbuđenje – naime, za jednim od stolova sedeo je junak našeg detinjstva, Branko Kockica.
Sama usluga u restoranu je, onako, osrednja. Možda samo nismo imali sreće taj dan (tešim se), ali isključili smo ih kao opciju za neke buduće obroke.
Boškova voda
U mestu Ljubiš nalazi se etno mesto, Boškova voda. Kažem mesto, jer obuhvata nekoliko kućica koje možete iznajmiti za smeštaj, restoran, dvorište sa igralištem i uređeno kupalište.
Uređeno u etno stilu, ali moderno i zanimljivo.
Taj dan nije bilo baš za kupanje pa nismo isprobali samo kupalište. Ali restoran bogme jesmo. I čista je desetka.
Deca su imala priliku da se zabavljaju u dvorištu dok čekamo, olakšavajući nam boravak tamo.
Zlatiborska jezera
Pre nekoliko meseci u bujicama koje su pogodile taj kraj posle nevremena, ovaj objekat je bio oštećen. Sećam se da sam razmišljala o tome kako je šteta što to nismo obišli, dok sam čitala o tome.
Obnovljen, ove godine je dočekao da dođe na red.
Sam put kad tamo nam je već pokvario raspoloženje. Prepun rupa i neravnina, vozili smo više reli no normalan put. Ali stigli na kraju.
Sezona kupanja još nije započela, tj. ti bazeni nisu bili napunjeni pa nismo bili u prilici da se okupamo.
Ali smo odlučili da bar iskoristimo priliku i ručamo (dok se deca zabavljaju u pesku i igralištu).
Na žalost, isto nismo dočekali. Jedan konobar je posluživao goste, a drugi ne znam šta je radio sem stajao pored šanka.
A onom prvom je bilo bitnije da usluži desetak glava iz jedne farmaceutske kompanije no što troje dece (veoma glasno) ponavlja da su žedni i da bi želeli vode.
Pa čak i kako se pitaju zašto čika samo prolazi pored nas.
I kako je tako stvarno samo prolazio pored, bez reči pozdrava ili bilo čega drugog, posle nekih 20ak minuta pozdravili smo se sa tim mestom.
Jedno veliko ništa, ako me pitate za preporuke.
Jokino vrelo
Još pre neke 3 godine sam u nekoliko navrata čula tuđa iskustva i to pozitivna, pa smo jedan dan odlučili da posetimo Jokino vrelo. Ono se nalazi kad se sa magistrale Užice-Zlatibor skrene na put za Taru.
To je kupalište sa jedne i ribnjak sa druge strane.
Tako možete doći iznajmiti ležaljke ili uzeti dozvolu da sami upecate svoj ručak (koji vam onda spreme na licu mesta).
U momentu kad smo došli, sezona je započinjala i nisu imali ni meni štampan. A kupalište je bilo u pripremi.
Kretanje dece je ovde malo limitirano (da ne upadnu u vodu) pa nije za premalu (i živu i radoznalu) decu.
Primedba je i preglasna muzika koja nije ni mrvicu jenjavala taj dan.
Hrana je lepa, stvarno, ali mislim da je cena ipak precenjena za tu vrstu usluge.
Ali ako ste od pecaroša, verujem da bi vam bilo zanimljivo.
Tornik
Nekih 9km od centra Zlatibora nalazi se njegov najviši vrh, Tornik. To je inače ski centar čije staze zimi obilaze skijaši.
Mi nismo, te nismo ni dolazili na njega. Ali kako su reklame bile na svakom koraku, tako se jedan dan spakovasmo i obiđosmo ga.
U podnožju ima par kafića, Adrenalin park, tereni za mini golf, zip-line, bob na šinama, kao i igralište za decu i sportski tereni.
A tu je, naravno, žičara.
I kojoj, naravno, nismo mogli da odolimo, te je naš 6 kupilo karte i selo da se preveze na vrh (karte inače plaćaju odrasli i deca starija od 12 godina punu cenu, a delom umanjena za decu od 5 do 12 god.).
Adrenalin trese, bar nas koji smo na žičari prvi put u životu. Ali se isplati u potpunosti.
Pogled i tišina se iskreno ne daju opisati.
Kad se popnete na vrh, postoje staze za šetnje, možete se popeti na vidikovac, a možete popiti piće u kafiću.
Sad verujem da mislite kako će nam taj izlet ostati upamćen kao opuštajući.
Pa da ovaj najmlađi nije bio toliko nemiran i da mu negde između 15. i 16. stuba nije ispala cipela, bio bi.
Ovako nam je tata otpešačio poštenu turu ka vrhu, u potrazi za istom (i srećom, našao).
Jeste li posetili neke od ovih mesta? Kakvi su vaši utisci? Imate li još neki predlog? Podelite u komentarima.
Baš koristan tekst sa idejama na jednom mestu. Nisam par godina bila, od kad imam decu, pa nisam u toku ništa. Meni sa silnom sitnom decom svuda deluje kao potpuno ludilo da neko ne upadne u vodu i slično.
A to kad te tako iznerviraju konobari tačno znam i uvek se pitam, kako u današnje vreme ne razmišljaju da se sve sazna preko društvenih mreža?