Jednodnevni izlet na Avalu

Muž i ja često poželimo da vikend negde cunjamo sa decom, da se negde putuje, obilazi, bar na kratko.

Dugo je tako na našem spisku bila Avala, da bi prošlo leto, jedan vikend, konačno i ona došla na red.

Avala, planina podno Beograda, u mojoj glavi je asocirana sa prvomajskim gužvama i roštiljem (bar nas tako vesti izveštavaju), baš kao što je nama ovde severnije to Fruška gora.

Pošto se par godina priča o novom Avalskom tornju, to nam se činilo kao super atrakcija za klince.

Do same Avale nam je trebalo oko pola sata pošto smo prošli Beograd. Određeni deo puta ka gore se ide kolima i izbija se na poljanu ispred hotela Avala, gde je parking. Vikendom kako su nam objasnili, tu se parkira, a radnim danima možete da produžite još napred i da parkirate podno samog tornja, na parkingu.

Pored hotela Avala, tu su dva planinarska doma – Čarapićev brest i Mitrovićev dom, i sve može da bude opcija ako želite tu da jedete i odmorite se.

Pored staza se nalaze budice sa suvenirima i drugim mamiparama, ali priznajem, nisam odolela da i ovde kupim jedan magnet za naš frižider.

Klincima je bilo bitno da se kupi sladoled.

Prvo smo se zaputili na toranj.

Ovaj toranj je sagrađen umesto starog koji je srušen u bombardovanju 1999. Unutra postoje 2 lifta kojima se dolazi do vidikovca i do restorana.

Pri kupovini karte možete da birate opciju da li želite da je poseta restoranu uključena ili ne. Mi smo uzeli, ne znajući tačno šta da očekujemo. Sad mislim da je nepotrebno za ovakve posete sa decom. U tu ulaznicu je uključen limitiran broj pića, tj. izbor.

Radno vreme tornja zavisi od toga koje je doba godine, a deca do 7 godina plaćaju tzv. posebnu kartu. (Više o tome možete da se informišete na sajtu Avalski toranj).

Klinci su bili fascinirani vožnjom liftom.

Prvo smo nekako završili u restoranu. Strpljivo smo našli tri barske stolice, poručili im sok od jabuke i odgovarali na gomile pitanja.

Zatim smo liftom otišli sprat više, na vidikovac.

Pogledom se može videti Beograd, pola Šumadije, ma fenomenalno.

Doduše, kad ideš sa decom, pretežno gledaš šta oni rade i gde idu.

Posle tornja zaputili smo se drugoj velikoj znamenitosti Avale – Spomeniku neznanom junaku.

Za tu posetu me vezuje sećanje na ekskurziju u osnovnoj školi, negde 3. mislim razred, kad sam prvi i poslednji put bila tu.

Spomenik je sagrađen po direktivi kralja Aleksandra I Karađorđevića na mestu srednjevekovnog grada Žrnova.

Moram da priznam da je na avgustovskom suncu i gde pola dece nosiš, a pola vučeš, savladavanje staze do Spomenika bilo, pa, zahtevnije.

Kad vas gore dočeka spomenik od granitnih ploča koja svaka ima 15 tona, sve što poželite je da – jurite njima.

Na kraju dana, bili smo potpuno iscrpljeni i zreli za odlazak na neki junk food.

Avala nije samo ovo. Tu imate priliku da imate pravi izlet u prirodu, da istražujete npr. vrste rastinja i drveća.

Ili da posetite neki od 8 izvora koji se kriju na njoj.

Ili da sa društvom isplanirate roštilj i druženje (postoje obeležena mesta za to).

(Više o Avale možete pročitati ovde.)

Do tada, evo par sličica da vam dočaram naš izlet.

Svideo vam se tekst? Podelite ga onda sa prijateljima. Hvala!