Slažemo ovih dana na policama knjige i po ko zna koji put pokušavam da uvedem reč kad je tome reč.
Neostvarena želja mi je da budu poređane po žanru, domaćim/stranim piscima, veličini, temi,…
Imala tu neku neobuzdanu želju da isto sprovedem i sa knjigama i drugom literaturom za decu.
Ali naravno, to je utopija.
Po ko zna koji put slažem i znam da će večeras sve to ponovo biti u haotičnom redu.
Jer dok ređam, klinci se motaju tuda i, zanimljivo, veoma iznenađeno otkrivaju stare knjige i svaku pojedinačno listaju.ve
Među knjigama imamo i desetak različitih kvizova.
Znate već šta je to.
Po pravilu sastoje se iz više kartica koje na zanimljiv način predstavljaju jedno od pitanja, a iza kartice ili na posebnim postoje odgovori.
Kvizovi različitih tematika se mogu pronaći kod nas.
Ja, kao pravi štreber, ih veoma volim.
Kvizove sam oduvek volela. To je nešto što sam prvo rešavala u dečijim novinama, a priznajem, i danas kad vidim prvo to čitam.
Muž i ja se šalimo da nam penzioneri nisu ravni, jer revnosno imamo jedan koji pratimo već nekoliko sezona.
Neke od njihovih prednosti su:
- slični su igricama, pa drže dečiju pažnju;
- slični su igricama, pa treniraju mozak;
- podstiču razvoj kognitivnih sposobnosti;
- podstiču vokabular;
- predstavljaju izazov za rešavanje;
- lako su prenosivi, pa možete da ih nosite za sve one “ne-daj-bože” situacije.
Ok, priznajem, najviše ih volim jer zaokupe klince dovoljno da mogu da popijem čašu vode. Ili odem do kupatila.
Mada tu je i caka. Neki kvizovi su prelaki, neki preteški, pa klincima brzo opadne interesovanje.
Pogotovo sada kad nam najstarija, đak prvak, preuzima ulogu osobe zadužene za čitanje.
Znači, potrebna je i odgovarajuća mera – zanimljiva pitanja, i ni previše laka, ni previše teška.
Još ako je u nekom zanimljivom formatu, a već gore napisah da neki vid kartica je uvek u pitanju, možda vam da vremena čak i da se istuširate.
Verujem, takođe, da ništa manje bitno nije ni ko je osmislio kviz, i da li on sam ima neku edukativnu vrednost.
Tako, recimo, jedan od kvizova koje imamo, “Putovanje do škole – brojevi i oblici” (izdavač Enco book) osmislila je Maja Enis koja je po zanimanju diplomirani pedagog.
Što, morate priznati, ipak daje određenu sigurnost da sva ta pitanja namenjena pre svega predškolcima, stvarno i jesu adekvatna za njih.
Kod nas se doduše svi svađaju oko te knjižice.
Najstarija uporno zahteva da samo ona čita i budno prati da li će neko da pogreši sa odgovorom, da može da pokaže svoje znanje i ispravi ga.
Onaj, od 5ipo, uživa u nadmetanju te mu samo nedostaje štoperica da mu merimo brzinu odgovora koje daje.
A ona mlađa, trogodišnjakinja, koristi priliku da zgrabi tu knjigicu jer joj je zanimljiva izgledom. Naime, u vidu je lepeze, na svakoj strani stoji pitanje i dole ponuđena 3 odgovora sa 3 rupe. Ako znate tačan odgovor, stavi se prst u odgovarajuću rupu, te se okrene kartica da sa druge strane proverite da li ste ispravno odgovorili.
I tako kupih svojih 15 minuta u kupatilu.
Dok me vriska nije isterala. Htede i onaj najmlađi da se uključi u sve to.
Žvakanjem knjige.
Tekst napisan u saradnji sa Enco Book.
Da li i vi koristite kvizove? Koje oblasti su vam najzanimljvije? Podelite svoja iskustva u komentarima.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
