Ako ste prethodnih mesec dana ispratili dešavanja u kojima sam učestovala, onda vam nije promakao projekat sa kojim sam se takmičila na jednom konkursu.
Ako još ne znate, verujem da se lako možete uputiti u isto.
Glavnu nagradu publike je odneo jedan drugi tim. O tome kako su animirali svoje glasače, ne želim ovaj put (i to ako vas interesuje možete sami saznati).
Posle prvih par dana taj tim i mi smo se izdvojili od drugih.
Njihov projekat je vezan za šetače kučića, a naš za svojevrsni “hub” za mame preduzetnice sa decom.
I tako se, na početku vrlo neprimetno, takmičenje pretvorilo u kučići vs. mame.
Zaslužuju li više kučići ili mame da neko brine o njima?
Kad je prošao taj krug, ostao je gorak ukus u ustima.
Zašto? Ne, ne u potpunosti zbog toga što su neki drugi pobedili.
To je bilo razumljivo – podršku su dobili od onih koji su ih prepoznali kao bliske.
A mi?
Mi smo dobile ovakve komentare:
“Mož’ misliti, sede kući i čuvaju decu. Ne rade ništa, a sad se prenemažu.”
“Pa i ja radim, al’ za stvarno, i imam decu, i nema problema.”
“U čemu je tu problem, da mi je znati?”
Da li vas ovakvi komentari iznenađuju? Verujem da ne.
Da li iznenađuje što su sve te komentare uputile žene, mame?
Mene da. Eto, priznajem, da.
Nema nikakve solidarnost među nama ženama.
Jeste činjenica i da mnoge sa gorenavedenim komentarima zarađuju dovoljno da brinu o deci, ali i mogu da obezbede spoljnu pomoć, pa verovatno ne razumeju da ima i drugih, ipak me je porazilo da ne postoji neka prirodna povezanost ka istom polu, ka istoj životnoj ulozi, ka težnji da radiš, stvaraš.
Ne razlikujemo se toliko.
Ta neka neophodnost da se laktamo sa muškarcima u svetu koji, priznaćete, ipak ide više po njihovom ritmu, pretvara se u potrebu da svoj pol više nipodoštavaš.
Neverovatno je da postaneš politički nekorektan ako kažeš da su “kučići super, al’ ajd’ da podržimo mame“.
Jer to nije poželjno prema njima, često ugnjetavanim.
A to što mame dobiju otkaz jer su se usudile da rode još jedno, na razgovorima za posao ih uslovljavaju time, zarađuju 7-24% manje od muških kolega, to je sve u redu?
Novine prepune naslova o podsticanju nataliteta, al’ nismo “dovoljno inovativne” da to stvarno neko i podstakne.
A šta mi radimo? Mi same sebe sabotiramo gde god možemo.
Pretvaramo se u super-mame, super-žene, mučenice i velikomučenice, uvek bolje od vas drugih, uvek sa više žrtve i manje pomoći.
Svađamo se o tome uživo prikriveno, na društvenim mrežama kroz tuđe diskusije, sms-ovima tračareći na uštrb one treće.
Kritikujemo v(n)as sređene, nesređene, što sedite kući, što idete na posao, što imate 1, što imate 5 dece.
Ne dajemo podršku, jer zašto bi toj drugoj olakšali?
Iako možda ne radimo ništa po tom pitanju, ali ne može druga mama da je bolja od mene.
Zašto takva potreba?
Ne uspevam to da shvatim.
Od kako sam ostala trudna sa prvim detetom, išlo je isto.
Slušala sam te neke priče o tuđim trudnoćama, porođajima i hvalospevima šta su sve to one pregrmele, posle porođaja o nesvakidašnjim napredovanjima te neke njihove dece spram mojeg.
O odsustvu pomoći i silnim mučeništvima što podnose zarad svoje dece.
A kučići? Kučići se jednostavno vole.
Tu se izgleda podrška pruži, bez puno objašnjavanja.
A mi? Mi smo samo mame koje treba (skoro) svima da se dokazujemo.
Jer mama je danas, budimo iskreni, postala iskrivljena kategorija. Preuveličana u svakom pravcu. I veličanja i nipodoštavanja.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Znam draga da te pogađa sve to, i ljudski i ženski. Ali tako je, i tako će biti. I tvoja priča je deo odgovora zašto ja posle 10 godina takve borbe nemam više ni entuzijazma ni volje da bijem bitke za druge žene. Uglavnom nezahvalne, one koje gledaju da je žena ženi vuk, a majka majci konkurencija. Gledam sebe, svoje žensko biće, svoju porodicu i svoju žensku decu.
Da, ljubitelji kučića imaju bolju i kvalitetniju zajednicu nego mame. Jer kučići valjda ne umeju da budu zli jedni prema drugima 😉
Pozdravljam te i želim ti puno uspeha da vašu ideju ostvarite.
Meni je to stvarno fenomen da sve negativne komentare, u trudnoci i kasnije sa malom decom, sam dobijala od zena….na pijaci, u redovima, autobusu. Sve su nesto bile ogorcene i zajedljive.
Draga moja, na žalost sve što si napisala je istina. Viđamo to svakog dana u parku, kod komšinice, u komunikaciji sa drugim mamama…Ja sam nekako vremenom oguglala. Ne trašim ni opravdanje ni razlog…A što se podrške tiče, i sama si čini mi se u jednom postu rekla-neki te obraduju, neki razočaraju. Kod pasa, izgleda, to ide malkice drugačije.
Draga Milena, svaka vama čast što plasirate novu ideju na Balkanu, da se bude mama i zaposlena žena i da se ne odričete ni jednog dela sebe koji vam(nam) prirodno pripada. Činjenica je da su žene u disharmoniji, ali koren je negde duboko u genetici i poretka u društvu, kad nisi ništa vredela samim tim što si se rodila kao žensko. Žene su morale da budu velikomučenice da bi bile prihvaćene od društva, pohvaljene od očeva,muževa itd. To je prisutno dan danas. Praktično ukorenjeno. I sad da su majke koje rade ili ne rade podržale svim srcem vas koje hoćete oba, onda bi vi bile bolje od njih i majke i radnice…preduzetnice…pohvaljene od muške populacije kao super žene, a one su se opredelile za jedno. Glavu gore. Ideja vam je sjajna i zaživeće, samo što mora vremena da prođe!
Prateci te na instagramu,procitah ovaj teks…Iskreno i mene to veoma pogadja. asto zene?! Nikada neki muskarac da napadne,nego je uvek neka zena! Kao da ona nije bila majka,kao da ne zna kako je to da stojis u redu sa decom i samo sacekas 15min ili 45min…Kad smo vodili da cerkici vadimo pasos,imali smo cak i zakazano, nismo stali u red samo smo prosli, gospodja je dobacila ::,,Vi dovodite tu decu samo da biste usli preko reda”.
Htela je ona jos nesto da doda ali sam je revoltirana vec izgovorenim prekinula ,,Gospodjo, nisam Vas pitala za misljenje niti me ono interesuje,hvala!”
Tako da nije se nista mnogo promenilo od trenutka kada si napisala ovaj tekst..