Opet je ono doba godine kad se od roditelja traži da kopaju ideje po internetu i aktiviraju zakržljalu kreativnost. Doba maskenbala.
Danas se doduše na skoro svakom koraku može kupiti ili iznajmiti kostim za te prilike, ali meni lično ništa od toga nema šmek kao dobri stari „uradi sam” projekat.
Ovaj vrtićki maskenbal je došao posle 2 godine pauze u osmišljavanjima, ali to nije umanjilo moju anksioznost šta i kako.
Izbor je na kraju pao na Patrolne šape, i, u skladu sa zanimanjem kojim mladi gospodin planira da se bavi – na Maršala, kucu vatrogasca.Kako nisam vešta u šivenju, osmislila sam kako to da preskočim – kupovinom crvenog zip prsluka.
Međutim, iako smo imali 2 nedelje na raspolaganju, kostim je bio gotov u minut do 12, jer – nigde nisam uspela da nađem prsluk u toj boji.
Al’ da prvo sumiram šta vam treba:
- crveni pamučni zip prsluk (može da posluži i duks, kao nama);
- kaciga za vatrogasca;
- žuta izolir traka;
- žuti, sivi i crni samolepljivi kolaž papir;
- beli, crveni, crni i žuti filc;
- makaze, oho lepak, silikonski lepak za lepljenje.
Kacigu možete nabaviti u kineskim prodavnicama za 300-500 din. (zavisi da li ima i „prateće opreme).
Ako ima neke etikete, kao naša gore, nakvasite je mokrim sunđerom i lako skinite.
Umesto nje, od sivog i crnog kolaž papira napravite značku Patrolne šape, a oko kacige žutim isecite traku i zalepite.
Od belog filca isecite dva uha, a od crnog desetak (nepravilnih) krugova. Te crne zalepite na bele, kao tufne dalmatinca.
Uši pomoću silikonskog pištolja zalepite sa unutrašnje strane kacige. Mi smo prvo probali oho lepkom, pa čak i superlepkom, međutim, nije držalo.
Žutom izolir trakom oblepite okovratnik prsluka.
Od belog, crvenog i žutog filca napravite Maršalovu značku.
I Maršal je spreman!
Ne postoji preveliki problem i premali pas!
P.S. Zanemariti OVOG Patrolnog šapu – u fazi je da ne želi da se slika.
Sviđa vam se ideja? Podelite tekst sa drugima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Kako se nasmejah za zakržljalu kreativnost.
To je to.
Dane provodimo preživljavajući i levitirajući između obaveza da svima glave na ramenima sačuvamo, da se ne ubuđamo i da imamo šta za pojesti, ali pred praznike glumimo ludilo od kreativnosti praveći deci maske, kostime i ostale diy projekte zadate u vrtiću.
A nije da nije zabavno. 😀