Unazad već četiri godine (ovo je peta) opredeljujem se da pored jaja koje šaraju klinci, imamo neka išarana u nekoj određenoj temi. Ove godine tema je Hari Poter.
Ne moram naglašavati da sam fan istog, jel da? I raduje me što je dvoje starijih stasalo da gledaju filmove, a najstarija i da čita knjige iz tog serijala.
Šarala sam, kao i prethodnih godina, akrilnim bojama. Ili, kako često piše, akril tempera. U knjižara se mogu nabaviti i na komad i više u kompletu, i cena im nije mala. Ali koriste se štedljivo, i traju godinama.
Prethodne primere nisam postavljala neki poseban postupak jer, iskreno, zavisi od lične umešnosti. Ovaj put jesam fotografisala par faza, čisto da imate bolji utisak. Videćete da se okruženje i osvetljenje promenilo, al imajte razumevanja, trebalo mi je 4 i po sata da ih dovršim.
Par faza izgleda ovako: prvo olovkom iscrtavam okvirno konture, bet nekih većih detalja. Zatim, bojim donje slojeve, osnovu, pa kosu i na kraju, idu detalji – oči, nos, usta, naočare i ako ima još ponešto.
Privatna arhiva 
Privatna arhiva 
Privatna arhiva
Jaja sam srećom ove godine našla bela. Ipak, čak i da ne nađete, možete ih izbeleti i sami. Samo u vodu u kojoj se kuvaju dodajte kašiku alkoholnog sirćeta, pa kad se skuvaju, pod mlaz hladne vode i sunđerom ih istrljajte. Samo pažljivo, beljena jaja su poroznije ljuske.
Likove, pretpostavljam, prepoznajete, ali odvojiću ih i pojedinačno.
I na kraju, ovako izgleda Hari Poter i družina na okupu:
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
