Danas je nekako normalno da vas svako saleće sa pitanjima i davanjem mišljenja koja zadiru u vašu privatnost.
Kao neko ko trenutno šeta svoje četvrto čedo u stomaku, ono sa čim se najčešće susrećem je izražavanje neverice kad nas vide sa toliko klinaca.
“Jesu li to sve vaša deca?”
Pitanje koje uvek podstakne da dobijem neodoljivu potrebu da se pravdam što želim toliko dece.
Čak sam jedno vreme razmišljala da štampam odgovor na majici – “Da, to su sve moja deca!”.
Znam da često dok smo recimo u radnji, delujemo u rasulu. Jedno plače jer mu je vruće, drugo ima napad histerije jer, pa jednostavno u tom je uzrastu, svi pričaju istovremeno. Usput im dajem upustva da ostave nešto, dodaju drugo, puste treće. Verujem da sa strane delujemo tako da mamimo sažaljenje.
Ali nije tako. Mi smo vrlo koordinisani, iako se to možda vama ne čini.
Svako već zna svoje mesto, svoje dužnosti.
Al’ pitanja drugih često učine da se pravdam. Iako se posle uvek pitam zašto.
Jer, zašto je loše želeti puno dece?
Sama imam brata, a muž sestru. I uvek smo želeli da našoj deci stvorimo veće društvo.
I imali smo sreće da to ostvarimo.
Zašto se onda podrazumeva da je odgovor na pitanje koje uvek lebdi u vazduhu – “Jel to bilo neplanirano?” – potvrdan?
Mada verujem da je to samo prikriven način da pitaju “Znate li za kontracepciju?”.
I uvek kad to pitaju, krećem sa “Da, znam, ludi smo.” Jer izgleda da nije moguće objasniti da možeš da uživaš gledajući ih toliko kako se smeju, grle ili slušajući kako njihove malene glavice razmišljaju.
A zašto je super imati ih toliko?
- Vežbanje moždanih vijuga. Po nepisanom pravilu izređaš imena sve druge dece pre no što potrefiš onoga na koga misliš.
- Niko od nas nije sam i uvek je neko tu za tebe.
- Putovanja su nezaboravna. U bilo kom smeru.
- Nikome nikad nije dosadno, jer ima nekog da se igra sa njim.
- Društvene igre možemo od malih nogu da praktikujemo. Ima nas dovoljno.
- Možemo da prođemo kao grupna poseta muzeju ili bioskopu.
- Proslave rođendana, Nove godine ili Uskrsa su prosto bajkovite.
- Posle par godina, kako rastu, dobijete besplatnu dadilju mlađe dece.
- Kućne poslove možete prebaciti i na “nejake” (naravno, isključivo jer ih učite da budu odgovorni, zar ne?).
- Deca brže uče o deljenju sa drugima, saosećanju, praštanju.
- Vaše srce raste sa svakim novim detetom (bez obzira što vam se to čini nemogućim).
Naravno, koliko ćete (i da li ćete) imati dece je samo vaš izbor.
Al’ porodice sa više dece zaslužuju, bar, da ih ne podcenjujete, ako ih već ne poštujete.
Svideo vam se tekst? Podelite ga onda sa prijateljima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Jednog dana izlazila sam sa Bebom iz prodavnice. U kolima na ulazu je bio otac sa 4-oro dece. Sve devojcice. Nisam odolela da ga pitam kako se snalazi, da li su blizanci…Nekako, porodica sa 4-oro dece se retko vidja. I uvek izaziva interesovanje.
Nisu vam potrebna opravdanja ni objašnjavanja. Vi ste napravili predivan izbor i svaka čast za to! Nemamo svi takvu hrabrost.
Hvala ti!
Nekad lici na hrabrost (svako ima trenutke preispitivanja, naravno), al sebe ne dozivljavam tako. To je jednostavno nesto sto zelimo i to je to.
Moje komšije imaju sedmoro. Nisam ih pitala, ali mislim da su želeli toliko dece, možda i više, ko zna. Četvoro je slatko, lepo za videti, ali ja ne volim tu potrebu da se zapitkuje. Uživajte, verujem da je svaki dan prava avantura!
Avantura je nekim danima slaba rec. 😀
Al samo nekih. Uvek ljudima objasnjavam da je lakse funkcionisanje sto ih je vise, iako mislim da mi retko ko poveruje.
A za broj – mislim da je to nesto kako ko dozivi, oseti da je pravi broj ili pravo vreme. Niti je moje da ubedjujem ikog da treba da ima xy dece, niti je bilo cije da misle da je moj (tvoj, bilo ciji) izbor los.
Ja najstarija od 5 djece, 3 cure i 2 momka. 20 godina razlike između mene i najmlađeg. Kao i u svim porodicama, i kod nas ima svega, ali u većim količinama. Zna biti naporno, traži posvećenost i onda kad bi da se bavimo samo sobom. Ima i ludila i izluđivanja i tuča i budalije, ali.. ALI!! To je definitivno bogatstvo, ne bih mjenjala ni za šta na svijetu.
Imati samo jedno ili dvoje djece mi je uvijek djelovalo nekako siromašno. 🙂
Ja sad čekam treće… I da, naravno da sam dobijala pitanja da li je planirano ili ne. I pomalo mi olakšavajuća okolnost što mogu reći da jeste neplanirano, jer smo ga planirali malo kasnije. Vidim da zbog toga djelujem normalnije ljudima.. Ne da mi se ulaziti u objašnjavanja.
I ja se nekad osjećam kao da djelujem kao ludača, kad ovo dvoje malih podivljaju a ja od stomačine ne mogu im ništa. Zamišljam kako to djeluje ljudima. Al’ nešto mi se čini da više to ja sama sebe ocjenjujem nego što neko drugi obraća pažnju. Valjda je to noramlno, kad radiš nešto van stereotipa, da se osjećaš kao da si “na promatranju”, što tuđem, što sopstvenom…
Srećno ti sa bebarom 🙂
Srecno i tebi! 🙂
A kao sto vec rekoh, licno mi sa dvoje bilo najteze, i bila sam ocajna, stalno cangrizava, vikala na klince. Uzas jedan.
Meni je trece donelo nirvanu (ocigledno posto cekam cetvrto 🙂 ) i zelim ti od srca da tako i kod vas funkcionise. 🙂
Imam 27 godina i 4 planirane dece. Nadam se da ce ih biti bar jos dvoje. Prosto,za mene su jos od detinjstva velike porodice bajkovite. Izazivamo veliko interesovanje,posebno bakica i dekica po parkovima. I svi su mi slatki sa pitanjima. Ma,nama je toliko lepo,da i oni koji misle da nismo bss normalni,to misljenje zadrze za sebe.
Vau! 27 godina i njih 4. Divno! 🙂
Uvek sam se osecala da kasnim sa tim.
Zelim vam i tih dvoje, ako je to ono sto jos fali, da se osetite kompletni.
Zapravo, ovo sa majicom ti uopšte nije loša ideja. Realizuj je!!!
Koliko njih mi je to reklo, jos cu se baciti na biznis. 😀
Bravo za Vas, draga mama!! Ja cekam trece, a oduvek sam zelela cetvoro dece!!! Zelim Vam svu srecu i ne obazirite se na negativne komantare!!!
Hvala Vam, Ivana! 🙂
I Vama sve najbolje i uzivajte sa novom bebom.
http://www.detinjarije.com/da-to-su-sve-moja-deca/
http://www.mojpedijatar.co.rs/da-sve-su-to-moja-deca/
http://www.zenskikutak.rs/kucaiporodica/43295_DA-TO-SU-SVE-MOJA-DECA!.html
mamice, divna si i ne sekiraj se, uvek ima neko pitanje!evo nama se npr posrecilo sa trecim u cetiri goddinne, planiranim, najavljenim (iako je moj suprug dragi zahtevao pauzu!?:D).Prva dva ius standard deteta su devojcice i kada smo obelodanili tu zelju i za trecim,pitanje koje su nam najradije i najupornije postavljali bilo je-sad biste decaka,jel’?ili Mama bi da rodi i sebi jedno dete?ili Tata bi naslednika?A nama je uvek na umu bila jos jedna devojcica da budemo nekako kao komplet lepinja :)))A verujem da bi nas bilo jos da mama nije osudjena na carske rezove i uplasena brojnim rizocima.El=m bravo, jer i ja nekako mislim da nema veceg blaga, vise radosti,graje,ludovanja od tih u velikim porodicama.Ipak kada je rec o tim pitanjima,nije ni svako isto,jer kada vidim vise dece na broju iz osmeh i meni se otme ponekad to “jesu to sva vasa deca?”, ali bas iz razloga iskrenog odisevljenja i da nije drustvenog ogranicenja radoznalosti, usledio bi jos niz pitanja o tome koliko je veseo i zabavan zivot u tom brojcanom sastavu!
Izgleda da je to stanje svesti većine (to da se čude kad imaš više od dvoje dece). Nisam imala takav utisak, ali evo procitah i kod tebe, a imam i prijateljicu sa 4 dece koja mi isto to govori. Ja sam žene sa vise od dvoje dece posmatarala kao kraljice, uvek im uputim pogled pun divljenja, dostojan jedne žene, majke, kraljice. Vi ste za mene uzori, idoli, stubovi i drustva i porodice. Ja nisam bila toliko hrabra, ostadoh na dvoje ali uvek se trudim da ih skupim sto vise oko sebe ???? Veliki pozdrav ❤
Vauu. Mehanička reakcija na pročitano. Ja čekam drugo, imaću 34 kad rodim i uvijek me kopka da li ću stići/moći imati treće (zbog prethodne neuspele trudnoće i zbog godina ). Želim troje jer ja imam brata i sestru i oni imaju po troje. Bila bih nepotpuna i žalila bih cijelog života ako ne bih ispunila tu želju, posebno nakon čitanja vaših razloga zašto je super imati ih toliko. Rastopila sam se…