Za vas koje ste rodile decu, al’ im niste majke.
Za vas koje likuju na teškoće, pa makar i deteta.
Za vas kojima je bitnije jelo od suza deteta.
Za vas kojima je bitnija forma od iskrenog razgovora.
Za vas koje se hvalite požrtvovanjem, a ne vidite koliko ste samoživi.
Za vas koji povređujete osećanja deteta i ne shvatate to.
Za vas zbog kojih se više raduješ na vest da nosiš dečaka nego da nosiš devojčicu.
Za vas koje tražite ispunjavanje uslova da bi im pružile topla osećanja.
Za vas koje nabijate krivicu drugima.
Za vas koje ste izgleda rodile „jer tako treba”, a ne iz ljubavi.
Za vas zbog kojih deca ne odrastu niti postan svoja.
Za vas koje uvek birate druge, a ne svoju decu.
Za vas koje ne pružate podršku, niti vas to briga.
Srećan vam 8.mart!
Za vas koji ste glavni motiv da budem bar mrvicu bolja mama svojoj deci.
Da znaju da su voljena. Bez obzira na sve.
Da znaju da sam tu.
Uvek.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
