Treća trudnoća. Ova najteža. Dani se razvlače, polagano. A meni već dosta jer mi nedelje već prolaze u bolovima i neprijatnostima. Ali beba tvrdoglava, čeka.
Već sam uveliko u 40.nedelji. Niko mi ne veruje da sam trećerotka a još se nisam porodila. Idem svaki drugi dan na CTG, nema dešavanja.
Dan pre VTP-a opet CTG. Beba spava. Obiđoh park nekoliko puta, najedoh se slatkiša i ponovo na snimanje. I opet beba spava. Doktorka me na to šalje u porodilište da mi tamo ponove CTG.
Dolazim tamo oko osam uveče. Doktorka me jedna prima, pregleda ručno, radi ultrazvuk, dopler. Sve savršeno. Dole stanje „zacementirano“. Ali na čuvenom CTG-u beba opet spava. Stoga mi doktorka preporučuje da se vratim oko 22h sa stvarima, da uradi prijem na patologiju, za svaki slučaj, jer sam u terminu. Teška srca odlazim kući po stvari, da se pomazim sa klincima i vraćam u pratnji muža.
Ali nije mi bilo suđeno da ostanem. Čekala sam do jedan po ponoći, ali stalno su bili prijemi hitnih slučajeva, hitne sekcije, da sam namolila doktorku da odem kući i da se vratim ujutru u 7h.
Beba je međutim imala druge planove. Skoro u minut u 6h, u snu, kao da je izleteo čep na flaši šampanjca, tako sam čula – pukao mi vodenjak.
Taman sam se spremila, probudili smo klince i svo četvoro otišli put Betanije. Oko 7.30h kreće po koje „muljanje“ po stomaku. Doktorka vrši prijem, pozdravljam se sa klincima i mužem i odlazim gore.
Odrađujem pripremu (tu se upoznajem sa budućom cimerkom i imenjakonjom) i dok šetam kontrakcije postaju jače i češće. Pričam sa mužem telefonom i na svake 2 minute mu prekidam vezu da me ne sluša kako dahćem.
Do 9h već ni disanje ne pomaže. Smeštaju me u pretporođajni boks da legnem, kače i CTG i u momentu dobijam napone. Posle drugog doktor konstatuje da idemo na tvrdi sto.
Na stolu 2 napona, a zatim mi babica govori da ne guram. Ja razmišljam kako će sad sigurno da radi epiziotomiju (beba velika kao i prethodne dve), a onda u momentu skopčam da babica izvlači bebu, da je glavica već prošla, a sad i ostatak. Moja treća sreća se rodila.
Ja sam samo srećna. Babica mi dodaje mobilni da podelim vest, zovem muža i kažem: „Mi smo se rodili!“
Napomena: priča je objavljena u rubrici “Porođajne priče” na portalu Ringeraja.rs.
