Šta sam naučila o last minute putovanjima

“Pazi šta želiš, možda ti se ispuni.”

Da, znam, zvuči trivijalno i kao naziv nekog beletrističkog štiva. Ali nekad i takve stvari postanu stvarnost, čak i kada ne očekuješ.

Zahvaljujući nagradnoj igri na blogu Mamino blago, a uz partnerstvo sajta Odmor sa decom, ja sam se našla u ulozi da po prvi put dobijem nagradu. I to kakvu!

Sve što je trebalo je da se danas za sutra organizujem i otputujemo na Zlatibor.

Beše to sve ono što sam priželjkivala tajno – last minute varijanta, samo nabacimo stvari i putujemo.

Jer, koliko god volela putovanja (a, bogme, obožavam ih) toliko mi je to pakovanje u poslednji momenat, samo najbitnije, uvek bilo tajni san.

I tako, bacim se u organizaciju putovanja nas šestoro. Sve za 24 sata.

I negde tamo 7. ili 8. sata shvatim da mrzim sve to. Skroz.

Jer kad imaš gomilu poslovnih obaveza, nedovršenih projekata, klince koje treba odvesti na kontrole koje čekaš par meseci, jedno koje baš veče pre završava vrtić, shvatiš da to – last minute – mogu da budu opcije samo, pa, onima manje zauzetima.

Ma dovoljno je što imaš decu, pa da se ceo koncept naruši.

Tako sam tokom tih 24 sata shvatila par stvari oko ovih putovanja u poslednji čas:

1. Smeštaj mora da ima bračni krevet. Bolja opcija za klince dok su mali, da spavaju zajedno.
2. Smeštaj mora da ima bar frižider. Neophodno kad imaš klince.
3. Smeštaj mora da ima odvojene sobe ili terasu (inače moramo i mi, odrasli, u osam u krevet).
4. U blizini smeštaja mora da bude neka prodavnica. (Opet, deca. Dobro, hoću da pijem još nešto sem vode i jedem ponekad i junk food.)

A tokom tih 24 sata šta je moglo da krene naopako?

1. Ne postoji komad odeće u našoj kući da je opeglan. Utvrđeno prilikom pakovanja.
2. Ne postoji dovoljno veliki kofer da spakuje odeću za dvoje odraslih i četvoro dece za sve vremenske prilike i nadmorske visine (jer, ako…).
3. Nismo kupili novu pastu za zube na vreme.
4. Kola kojima putujemo uvek baš tada reše da se pokvare (pa od onih poslednjih 8 sati pred put, skoro 5 provedeš kod majstora).
5. Sve vrste papirologija imaju rok predaje baš na dan putovanja.
6. Pošiljka koju očekuješ taj dan sa sigurnošću neće biti isporučena.
7. Nikad nema dovoljno para.

(O samom putovanju i kako smo se proveli pisaću u posebnom blog-postu.)

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.