Ulaskom u trudnoću, svet se menja. Strepimo od pregleda do pregleda, iščekujemo da čujemo srculence, vidimo bebu, osetimo kako se pomera…
Onda kreću spiskovi i spiskovi šta nam sve treba za porođaj i oporavak,kupuje se za bebu.
Ako i pomislimo na dojenje u tom periodu, to je jer smo čuli u školici (ako smo išle) ili smo negde nešto pročitali.
To je nešto o čemu, jednostavno, ne želimo da razmišljamo.
Priznajem, i sama sam bila takva. Tokom prve trudnoće dojenje je bilo nešto o čemu nisam želela da razmišljam.
Kao neko ko je dojen samo 3 nedelje i, kao i većina generacija rođenih ’80., od malih nogu znala da je othranjena na jednom tada vrlo popularnom ad mleku, dojenje sam unapred otpisala kao nešto neizvodljivo.
Nigde nisam imala neko posebno ohrabrenje. Rečeno mi je da tu postoji porodična veza (“ako ti mama nije imala mleka, nećeš ni ti”), svi spiskovi za posle porođaja su sadržavali i kutiju ad (“za ne-daj-bože”), u okruženju nisam imala nikog da je dojio.
Kao i većina današnjih trudnica i mama, forumi i portali su sastavni deo upoznavanja sa roditeljstvom.
I tu me sreća poslužila. 
Čitala sam tuđa iskustva. Većina je bila takva da ti digne kosa na glavi. Ali ja, kako nepopravljivi optimista (koja i kad čita horoskop uzme u obzir samo pozitivne nagoveštaje) čitala sam samo one koji su bili uspešni. I pamtila, pamtila, pamtila.
Jedna divna Vera, sećam se, sa ćerkom koju nedelju starijom od moje, zdušno je istraživala tu temu. Živeći tada u zemlji gde nije sebi mogla da priušti meseca ostajanja kući po porođaju, morala je vrlo kritički da priđe svemu tome, nađe prave činjenice i brzo usvaja savete.
I ja sam joj se divila. Privukla me njena energija. I znala sam da ću pokušati da ispratim sve što je napisala.
I jesam. Mada sam imala sreće sa ćerkom, nije bilo većih problema. I gurale smo dalje.
Ali ne budu sva iskustva takva. Nemaju sve mame adekvatne informacije. Sluđuju ih “rekla-kazala”. Sluđuje ih nekad i najbliža okolina. Sluđuju nekad same sebe.
A ne mora tako da bude.
Zato sam pre, sad već više od 3 godine, krenula na obuku za vršnjačku savetnicu za dojenje pri Udruženju RODITELJ.
Vodeći se čistim entuzijazmom, mi, savetnice, dajemo sve od sebe da budemo podrška mamama. Da ih usmerimo, vodimo, bodrimo, tešimo.
Neće svaki problem nestati. Neće svaka mama uspeti. Neće svaka ni poslušati savete.
Al’ tu je uvek bar ona jedna priča, jedan slučaj, jedan uspeh, koji ti vrati entuzijazam, koji ti vrati osmeh, i zbog kojeg nastavljaš da se boriš.
Napomena: Savetovalište za dojenje Udruženja RODITELJ organizuje novu obuku sa mame – vršnjačke savetnice za dojenje. Ukoliko imate strpljenja, volje, entuzijazma i vremena, pridružite nam se.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
