kompetentno

Vaše dete je kompetentno. Da li ste i vi?

Pre no što postanemo roditelji, verujem svako od nas ima svoje zamisli kako će vaspitati svoju decu.

Ima ta pošalica koju često viđam (kod nas je istaknuta u vrtiću): “Pre no što sam postao roditelj, mislio sam da sve znam o tome. Sad shvatam da ne znam ništa.”

I potpuno je istinita.

Iako možda deo tih zamisli zaostane, nekad i samo rođenje deteta, a posle i prateći ga kako odrasta, natera nas da one prvobitne zamisli menjamo.

Nekad je okidač to što se dete ne ponaša onako kako želimo i mislimo da treba.

A nekad je okidač što čujemo sebe kako izgovaramo rečenice naših roditelja, za koje smo rekli da nikad nećemo.

Nekad jednostavno imamo utisak da nismo dovoljno dobar roditelj, ili da se nismo snašli u toj ulozi.

Sve to se pojačava ako nas pride davi perfekcionizam ili smo od onih naučenih da budu previše odgovorni.

I priznajmo da je u današnje vreme teško biti roditelj, samo po sebi. Stalno nas bombarduju sa savetima, idejama, prekorima šta je dobro za naše dete, šta nije, i gde grešimo.

Kako onda činiti dobro za našu decu ako se ni stručnjaci ne mogu složiti oko preporuka?

Jedino se nekako slažu u tome da grešimo.

kompetentno
photo credit by: Spoma Avramov Photographer

Ne znam kad me je neka knjiga toliko prodrmala koliko jedna koju sam čitala ovih dana – “Vaše kompetentno dete”.

Za Jespera Jula sam čula pre par godina kad sam bila deo Mama kluba. Ovaj danski pedagog i porodični terapeut, autor je više knjiga, a ovo mu je bila prva. I kod nas je došla skoro 23 godine kasnije, zahvaljujući Laguni i Familylab Srbija.

Roditeljstvo se, prema ovom stručnjaku, nalazi na ras­kršću između tradicionalnog modela, koji insistira na poslušnosti, konformizmu, fizičkom i emotivnom kažnjavanju, i nove paradigme vaspitanja koja promoviše toleranciju, uvažavanje i ravnopravnost dece i odraslih.

Nije ni čudo što je knjiga digla toliko prašine kad je objavljena.

kompetentno

Elem, mene je istresa iz gaća. Provela sam dva dana jadikujući nad sudbinom svoje dece, nad svojim detinjstvom i svađajući se sama sa sobom što me krivica za sve toliko izjeda.

A krivica, ona valjda koja postoji u nama od kako saznamo da ćemo doneti na svet novo biće, preplavila me je.

Jesper Jul ukazuje na to da je roditeljstvo jedan dinamičan odnos, koji treba da se menja i da je aktivan sa obe strane – i od roditelja i od deteta.

Polazi od stava da je primesa da se dete rađa kao nesvesna ličnost i da je naš zadatak da ga oblikujemo, pogrešna.

On kaže da je dete kompetentno od prvih dana života, ali da mi, zbog iskustava koje nosimo iz svoje primarne porodice, često to zanemarujemo i činimo sve da ga oblikujemo po našim smernicama.

Pri tome, Jesper ne podržava ni tzv. demokratski stil vaspitanja, jer on obično završi kao borba za prevlast između roditelja i deteta, ne činivši ništa više za dete od tradicionalnog stila.

Iz poglavlja u poglavlje, dotiče se porodične interakcije i šta to podrazumeva i ko je odgovoran za nju, detetove saradnje i očuvanja njegovog integriteta, povlači razlike između samosvesti i samopoštovanja, objašnjava o neophodnosti postavljanja granica (ali sebi, ne deci) i naglašava potrebu postojanja odgovornosti (i prema sebi pre svega, a onda i prema drugima i prema društvu uopšte).

Posebno me je dojmilo insistiranje na tzv. ličnom jeziku. Nešto što, iako deluje lako, u mojoj glavi za sada deluje kao teško za ispuniti.

Povukla bih paralelu sa asertivnim ponašanjem koje prati odraslo doba a koje je poprlično teško savladati da ti ide prirodno.

S druge strane, čak i kad isto savladate, nekako ne uspem sebi da zamislim da isto primenjujem prema deci, jednostavno jer – su deca.

A Jesper Jul upravo na tome naglašava poentu vaspitanja – ophođenje prema deci kao potpuno formiranim ličnostima koje stoga zahtevaju poštovanje, ali i delić vašeg ličnog “ja”, i sve to da bi na potpun način osetili roditeljsku ljubav. A to je moguće samo uz ravnopravno dostojanstvo.

Da li ste već čitali ovu knjigu? Kakve su vam impresije?

P.S. Naišla sam na najavu da će se promocija knjge “Vaše kompetentno dete” održati u Beogradu (Delfi cafe, SKC) u sredu 14. marta u 18 sati. 

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 5 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *