od kuće, od kuće, stay-at-home-mom

Šta kad mama radi od kuće

“Čime se baviš?”

“Pa, vodim jedan blog o roditeljstvu…”

“O, pa ti sediš kući.”

Ovako najčešće ide konverzacija sa novoupoznatim osobama.

Čak mi ne daju priliku ni da proširim rečenicu od onoga da vodim blog, na neke druge aktivnosti kojima se bavim.

Kako mi je život doneo nekoliko dece (da tako kažem) sa skoro pravilnim razmacima između njihovih rođenja, tako je doneo i da sam godinama kući.

Iako mi glava prepuna ideja, sveske prepune nacrta i skica, sve što obavljam, obavljam od kuće.

od kuće

To što je tih 3-4 stvari koje radim ili vodim ne donose posebne finansijske kompezacije, samo otežava stvar da vas ljudi shvate ozbiljno.

“Jao, ti svuda stižeš i svašta radiš. Kako to uspevaš?”

Ali, ipak, kroz sve se provlači neka vrsta, pa, sažaljenja jer, budimo iskreni, ja sam samo ona koja sedi kući i rađa decu.

Neverovatno, al’ pre par dana me je čak jedna med.sestra u zdr.ustanovi na pitanje šta sam po zanimanju, time replikirala.

Sedim i rađam decu.

Nekako mi se čini da retko ko shvata da baš to – sedim kući i rađam decu – stvara neverovatan pritisak kako i čime da doprinesem kućnom budžetu.

Čak i da ne moramo da brinemo o svakom dinaru, kao i verujem većina vas, verujem da me te misli ne bi napuštale.

Brak je za mene zajednica koja daje mnogo mogućnosti, ali traži i odgovornost.

A sa decom, ona se umnogostručuje.

Sedeći kući, imaš dve mogućnosti – da očajavaš ili da pokušaš da “stvariš sebe”.

Pa čak ponekad i sa manjkom samopouzdanja, trudim se da idem ovim drugim putem.

Ovaj blog sam započela pre neke 3 godine. Pored toga, već četiri sam uključena u rad Savetovališta za dojenje Udruženja Roditelj, tri godine pomažem u akcijama Kancelarije za dečija autosedišta, a od proleća ove godine učestvujem u vođenju Udruženja Mame Novosađanke.

Svaka od ovih stavki zahteva vreme.

Vreme za pisanje i pisanje tekstova.

Vreme za radionice, edukacije, predavanja.

Vreme za pisanje projekata, organizaciju događaja i manifestacija.

Vreme za edukaciju sebe, posete seminara i usavršavanje.

A rad od kuće ti daje prednosti:

  • možeš sam sebi da organizuješ radno vreme
  • ne moraš da se brineš o dres kodu (pa ni da li ti je kosa čista)
  • ne moraš da čavrljaš sa kolegom jer je kolega (ovo se odnosi na nas introvertne)
  • ne gubiš vreme u čavrljanju sa kolegom dok pijete treću kafu
  • ne gubiš vreme u saobraćaju
  • zarađuješ koliko si angažovan

Al’ kako ništa nije ružičasto, tako je i ovo daleko od savršenog:

  • klinci su bolesni, ne idu u vrtić, nemaš pomoć za čuvanje, pa si i na poslu i dadilja istovremeno
  • ne moraš da brineš o dres kodu, pa ti stvarno kosa nije često čista, a odeća ima fleke od pre 7 dana
  • ne moraš da čavrljaš sa kolegama, ali tu je stan kojem treba sređivanje, i veš koji treba složiti
  • ne gubiš vreme u čavrljanju sa kolegom dok pijete treću kafu, al’ je svejedno piješ i gubiš vreme
  • nema stalnih prihoda, zarađuješ koliko si angažovan

od kuće, od kuće, stay-at-home-mom

Možeš se organizovati, nije da ne možeš.

  • Pravim spiskove i silne samolepljive papiriće možete naći svuda kod nas.
  • Svake druge nedelje starija ćerka je ista smena sa vrtićem, pa imam veći luft da sam sama kući.
  • Oduvek sam bila više noćna ptica, bolje koncentracije u to doba dana, te i dan danas to koristim.
  • Imam mogućnost korišćenja baba i deda servisa kad prigusti.

Ali, na žalost, to je idealni scenario.

  • Nekad su tu bolesti i ležanja u bolnici, pa duže bolovanje iz vrtića. Odnosno, jedno dete je uvek sa tobom. Bar jedno.
  • Tu su sad i domaći zadaci, i vannastavne aktivnosti.
  • Tu je sad i umor na kraju dana, kad imaš osećaj da te pregazila mašina, te jedan te isti tekst pišem i po nekoliko dana (kao ovaj sada).
  • Babe i dede nisu vitalni kao nekad, te stvarno nemam srca da ih cimam sem za vanredne okolnosti (kao one gore spomenute bolesti i bolnice).

Tako ja koristim svaku priliku, često na uštrb sna, da pozavršavam šta imam, odgovorim na mejlove, napišem nacrte za nove tekstove i ideje.

I preškrabam jednu po jednu stavku na spisku.

Ali ima stvari koje se ne mogu tako rešiti.

Sastanci, dogovori, razgovori se ne mogu voditi oko ponoći, već u periodu dok ti se jedno mota oko nogu, drugo je u naručju, treće se udarilo ili se dvoje svađaju i tuku,…

Ma koji god hoćete scenario!

Ne čuješ ni sebe, a kamoli sagovornika.

Pa sediš u nekoj desetoj igraonici, jednim okom motreći na decu, dok pokušavaš da se skoncentrišeš na dogovor.

Edukacije, seminare, predavanja najčešće preskačeš.

Ili držiš radionicu sa bebom u naručju, ili pokazuješ kako se koristi autosedište sa bebom u nosiljci.

Al’ nekad nemaš drugu opciju.

I kako nisam jedina, osmislile smo kako da pomognemo sebi.

Osmislile smo Mama biznis klub.

On daje mogućnost mamama preduzetnicama da na jednom mestu nađu sve što im je potrebno za uspešno i kvalitetno poslovanje. Opremljenu kancelariju, mesto za sastanke, formalna druženja i održavanje predavanja i poslovnih prezentacija i u isto vreme prostor za čuvanje dece.

Glasanjem za projekat Mama biznis kluba, na stranici Generator, daćete svoju podršku i omogućiti da on i zaživi.

Omogući ćete nam priliku da pokažemo šta možemo. Da nismo samo one koje sede kući i rađaju decu.

(Više o projektu Udruženja Mame Novosađanke možete pročitati na linku.)

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

7 comments

  1. Dobar tekst. Ima i mene u njemu. Volela bih da uvek mogu da ostanem neosetljiva na te i takve komentare…al’ imam i onih dana kada se ne pitam mnogo 🙂 baš u ovim danima gotovo opipavam sreću što sam tu pored njih, uz njih, za njih.. sada kada sam im najpotrebnija. A servisa za cuvanje nemamo (ako zanemarimo 500km udaljenosti). Rado bih vas podrzala, ali kaze samo za teritoriju Srbije.. Samo napred!! A ono „samo“ u tuđim komentarima iz teksta moće preći u „sve“.. jer sve češće uviđam da to što ljudi govore (recimo o nama) je negde odraz njihovog unutrašnjeg stanja. Porazi me količina osude danas. Raspisah se… Živeli!

  2. Razlika kod mene je broj dece – jedno, za sada. Sve ostalo isto. Normalno je da ljudi koji idu na posao ne razumeju ovakvu situaciju. Mama biznis klub moze da doprinese da se sve zene poput nas pocnu osecati bolje (mocnije – sto i zasluzuju) u slicnom okruzenju. Samo napred!

  3. Odličan tekst. Moram priznati da sam se pronašla u nekim delovima. Dvoje male dece, posao i želja da se vodi blog zahteva mnogo energije i vremena. Ali, imam želju da istrajem u onom što zamislim tako da mi ništa nije teško. Kao i Vi (ti) većinu stvari (čitaj pisanje tekstova) obavljam posle 23h jer tada deca uveliko spavaju a kućni poslovi koji su se nagomilali su odrađeni 🙂

  4. Internet je doneo nove mogućnosti, što je dobro. Sa druge strane, potrebno je vreme da ljudi shvate i prihvate činjenicu da je i to ,,pravi posao” .
    Nadam se da će ,,Mama biznis klub” zaživeti, ja sam svakako dala svoj glas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *