5 knjiga Belog Puta koje ćemo uvek voleti

Pre par dana sam kod mlađe ćerke u vrtiću videla jednu dragu slikovnicu. Pauli je danas bio nevaljao.

To je povuklo razgovor o svim izdanjima izdavača Beli Put, koja šta ima, šta smo čitali.

I malo žaljenja jer Beli Put više ne postoji.

Stoga vam treba malo (puno) više strpljenja ako se opredelite da nabavite neke od ovih knjiga. Pokušajte na razmenama knjiga, knjižarama koje drže polovna izdanja, po sajtovima za prodaju starih izdanja i sl.

Moja topla preporuka je da pokušate, jer svako njihovo izdanje će vam se dopasti, u potpunosti verujem.

Većinu njihovih knjiga smo nasledili od brata od tetke.

Što nije ni čudno, jer nam je tetka prof. književnosti i za očekivati je da ima bolji uvid u ovo što je kvalitetno.

I tako su nas upoznali sa Belim Putem. A onda smo nastavili sami dalje da ga upoznajemo.

Ovom prilikom ću odvojiti 5 izdanja koja su klincima posebno draga i rado ih čitamo.

Pauli je danas bio nevaljao

Napisala: Brižit Veninger

Ilustrovala: Iv Tarlet

Jedna od knjiga o zečiću Pauliju, simpatičnom ali pomalo nespretnom. Provodi dan u sitnim nestašlucima i čineći nenamerno greške, ali koje će povrediti njegove najbliže.

Te stoga svi ceo dan govore da je Pauli danas bio nevaljao.

Ali uvideći greške, odlučuje da ih popravi i izvini se, što, morate priznati, većini ljudi veoma teško ide. Ali Pauli je iskren u tome, i pomalo i uživa u pomaganju i ispravljanju stvari.

Idealna knjiga da se deci približi važnost uvida u svoje greške i značaj izvinjenja.

Ilustracije knjige su blage, mekane, baš kao i sam Pauli. Jednostavno, prijaju.

Kod kuće je najlepše

Napisao: Džonatan Emet

Ilustrovala: Vanesa Kaban

Glavni junak ove priče je neuobičajen. Krtica. Jednog dana dolazi do zaključka da je krtnjičak za njega mali i turoban, te stoga odlučuje da krene u svet, da nađe bolje mesto za življenje.

Usput se sprijateljuje sa drugim životinjama, ali ne nalazi tu idealnu kuću gde bi živeo.

Okolnosti ga na kraju navode da je krtnjičak onaj dom koji mu treba.

Ono što je važno je, da dok čitate krticine avanture, uočićete da se on ne vraća iz straha u stari dom, niti da ga on parališe da istražuje svet.

I po meni, to je bitna poruka koju treba preneti svojoj deci – da treba da se upoznaju sa spoljašnjim svetom, da ne treba da ih strah od života blokira.

Nikada, ama baš nikada neću ni da probam paradajz

Napisala i ilustrovala: Loren Čajld

Kad smo prvi put otvorili ovu slikovnicu, malo sam bila kao uvučena u vrtlog. I to zbog ilustracija.

Naime, svaka ilustracija je kombinacija pravih fotografija i crteža i stoga je veoma upečatljiva.

A onda priča… Jedna od onih u kojima se mogu prepoznati mnogi roditelji.

Šta kada vam je dete probirljivo u jelu?

E, verujem da je svaki spisak jela koje vaše dete neće da jede minijaturan kad vidite koliki je spisak namirnica koje Lola neće da jede.

I nikada, ama baš nikada neće ni da proba paradajz.

Lola ima starijeg brata Čarlija koga roditelji ponekad zamole da nahrani sestru.

Jednog dana Čarli će uspeti na maštovit način da navede Lolu da pojede sve, pretvarajući od raznog povrća narandžaste prutiće sa Jupitera, oblake sa Kilimandžara, okeanske grisine iz podvodnog superrmarketa…

U jednom momentu kad Lola sama zatraži onaj gore spomenuti paradajz objašnjavajući da su to prskavce sa Meseca, uz pitanje: „Nisi valjda pomislio da je to paradajz?“. I tu shvatite da je Lola prozrela Čarlija od početka, ali uživala u zajedničkoj igri.

Svitac Leo

Napisao: Erik Drahman

Ilustrovao: Džejms Maskarelo

Nije li dovoljno da ste najmanji među svicima, već na sve to – ne možete da svetlite?

Iako možda to samo on smatra da je najmanji.

Sve to utiče da se zavuče u mračnu pećinu i samuje i tuguje.

Mama ga podstiče da pokušava i vežba, ona je divna, podsticajna i potpuno joj je nebitno da li je on najmanji ili ne ume da svetli.

„Ime Leo znači lav. Ti si, duboko u sebi, velik i hrabar kao pravi lav!”

Stoga Leo uporno vežba, neodustajući i kad pokušaji ne daju pozitivne rezultate.

I ta njegova upornost se na kraju isplati.

„Sjajno! Mama je bila u pravu – u sebi, ja sam ZAISTA velik i hrabar kao lav.“

Jedna divna priča o tome da se trud, rad i upornost isplate.

Kao i koliko naša vera u decu, pokazivanje ljubavi, prihvatanja takvih kakvi su, može da im pomogne da izgrade samopouzdanje.

Matildin veštičji ples

Napisala: An Rokar

Ilustrovao: Fransoa Rije

Iako je svima verovatno reč veštica asocijacija na negativce, nekoga ko treba da je kažnjen na kraju priče, Matilda nije takva veštica.

Ona je najsmešnija veštica i – obožava da jede.

Ilustracije koje prate priču su izuzetno duhovite i kreativno odrađene, tako da će, ako ima i najmanjih mrvica straha, on sa sigurnošću nestati.

Jednostavno, priznajem, neodoljivo me vuku da se smešim.

I tako ta veštica koja voli da jede pomisli da je naišla na savršenu životnu situaciju – srela je princezu Mariju, mršavicu koja nikad ništa ne jede.

Taman Matildi ostaje da uživa u svoj toj hrani. Dok se nije toliko ugojila da nije mogla da izađe iz dvorca.

Jedino što može da uradi tada je veštičji ples.

Knjiga koja je idealna za razbijanje dečjih strahova i predrasuda.

I koja će vas stalno navoditi da se smešite.

 

Jeste li čitali neke od ovih izdanja? Imate li neki favorit? Podelite sa nama.