spremanje

7 caka za sređivanje kuće (kad imate decu)

Budimo iskreni – sređena kuća je utopija čim dobijete dete. A sa svakim sledećim, haos raste progresivno.

To i jeste jedno od najvećih prilagođavanja između onoga što ste navikli pre dece i sad.

Nisam nikad bila opsednuta sređivanjem i spremanjem stana. Iskreno. Težila sam tome da bude zdrava sredina, ali nikad nisam opsednuto sređivala svaki pedalj stana.

Sa većim brojem dece, pa još kad radite od kuće, to je i neizvodljivo. Jer, ne mogu baš sebi da priuštim da umesto da dovršavam tekst ribam kupatilo ili sklanjam igračke.

I nekad je baš zahtevno dok prelaziš preko igračaka, kažeš (podvikneš) hiljaditi put da sklone nešto ili te dočeka celokupni escajg koji posedujete spreman za pranje.

Ipak, nekako uspevamo da isplivamo. Nekako. Nisam baš sigurna da nas opran veš neće zatrpati, al’ sve drugo uspevamo da balansiramo.

Kad bih sumirala šta je bitno, verujem da većinu toga i sami znate. A, opet, možda baš sve te cake na jednom mestu budu motivišuće da vam pomognu da budete brži (jer, ko želi da vreme troši na spremanje?) i efikasniji.

sređivanje

#1 NABAVITE DOBRU NOSILJKU

Deca se motaju oko nogu dok brišemo, peremo, ribamo. A, opet, one najmlađe ne možemo samo negde da spustimo i da su nam van vidokruga. Probala sam. Trčala sam tamo vamo, gubila vreme, peri ruke, vraćaj se nazad. Sve je trajalo višestruko duže.

Da ne pričam što imaju neku neodljivu potrebu da bacaju stvari u wc šolju. Igračke, wc papir, jabuke (da, pišem iz iskustva). Ili skidaju one korpice za mirise na ivicama istih. Pogotovo ovaj mali što sedi na noši pored, samo rukom – hop i gurne onu kuku i ode korpica u šolju. Ovih nedelja praktikujem Duck gel diskove protiv kamenca. Imitiram nekog opasnog revolveraša sa njima i zasmejavam decu. Samo zamislite te poteze kad izvučem plastični aplikator, pa istisnem gel na samu šolju u obliku diska. Ništa da čačkaju, a i nema dodatnih bakterija da se nakupljaju na onim korpicama. 

Tako sam odlučila da budem praktična i mudra, u skladu sa tim da imam petoro dece. Ionako sam ih nosala u maramama i nosiljkama napolju, pa zašto ne bih i unutra? Nekad čak i odremaju pride, pa dobijete i tišinu pride. Kako danas to popularno kažu, „win-win“ situacija.

#2 UKLJUČITE DECU

Ok, neću sad da se pozivam na neke Montesori preporuke i sve druge teorije, ovo je, po meni, zdravorazumsko. Deca uče posmatrajući nas, i uključena u poslove sa nama. Tako mi je nekako prirodno da im od malih nogu učimo da obavljaju mnoge stvari samostalno.

Jorgan možda neće bit zategnut onako kako bi to vi, ali jednom hoće. Neće usisati svaku mrvu, ali će razviti osećaj da upale usisivač kad primete da je potrebno (ili žele da uklone dokaze da su nešto prosuli – ali i to je u redu).

Školarci mogu da bace smeće kad krenu u školu. I svakako da održavaju svoju sobu, počev od prostora gde uče, pa nadalje.

Ne bih od toga pravila neke velike pompe. Ne vidim svrhu da im se plaća za to, podmićuje, ucenjuje i slično. Sitne nagrade povremeno, zašto da ne. Ali cilj je da sami razviju osećaj za to, a ne da bude koristoljublje.

Mada se ja ne bih bunila da mi neko kupi čokoladu jer sam izribala kupatilo.

privatna arhiva

#3 UPOTREBITE PRAVA SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE

Uh, mislim da bih mogla da napišem doktorat na temu šta sam sve isprobala od sredstava za čišćenje i njihove pojedinačne prednosti i mane. Šta da radim, često se povedem lepim pakovanjem i reklamom.

Mada, kako sam shvatila da tako često i bespotrebno bacam novac (koji ionako nemam), smanjila sam eksperimentisanje i držim se par stvari za koje znam da nisu bačene pare. A i rade posao.

Uzmimo na primer Duck tečnost za wc šolju. Lepo pakovanje, više mirisa pa svako nađe sebi šta mu se sviđa (meni onaj bor uvek favorit), onaj labuđi vrat na flaši (u redu, znam da je patka u pitanju, al’ meni je ovo asocijacija) pomogne da nanesem tečnost gde treba bez nekog cimanja i skine sve – i kamenac i prljavštinu. Još da može samo da se nanosi, dok ja spavam ili čitam, imalo bi 11 zvezdica. Ovako smo 10.

Šalim se, naravno. Muž je tu da uskoči (dok ja spavam ili čitam).

#4 OGRANIČITE PROSTOR ZA IGRU

Mi smo imali sobu za igru, danas je to soba najmlađe ćerke. Al’, da budem iskrena, i dalje je zovemo soba za igru jer je tu skladište.

I, iako ima dana kad se kućom ori moja vika da igračke sklone iz dnevne sobe, to je mesto gde se igraju, a i skladište igračke.

Nekad uhvatim sebe kako idem po kući i sakupljam usput predmete kojima tu nije mesto, ali nada me ne napušta da će jednom shvatiti i prihvatiti da se igračke ne mogu iznositi iz ograničenog dela.

Inače, shvatila sam vremenom da onaj moj sistem da imaju sjajne organizatore za igračke, pa kutije, police, obeleženo bojama, crtežima, trte-mrte, nema vajde jer klinci jednostavno stave sve gde stignu. Stoga, kao dodatna caka može da posluže neke kutije za „među-sakupljanje“, odnosno nešto gde će sakupiti sve što nije na mestu, čisto da nije na putu. A onda, jednom nedeljno, sve to pretresti i vratiti na mesta gde stvarno treba da su (i onda se pola sata diviti kako ste domišljato organizovali njihove stvari – pre no što ih istresu napolje opet).

privatna arhiva

#5 UKLONITE SVE ŠTO JE VIŠAK

Priznajem, što se tiče igračaka (a i mnogih drugih stvari), u našoj kući ja sam najveći problem. Najteže mi je da ih bacim, poklonim, uklonim. Uvek mislim da će se deca kad tad setiti njih, da će se igrati i biti srećni do kraja života.

To se neće desiti. Sem možda ako neka ne preživi do njihove dece, pa da se sentimentalno sećaju kako je to bila baš njihova igračka.

Tako da, sentimentalnost na stranu i srežite viškove. Poklonite onima kojima treba, u vrtiće, ustanove gde borave deca, preko neke lokalne „sharing is caring“ grupe. Bilo gde gde će nekome značiti. Polomljene i pokvarene igračke se svakako neće same popraviti, pa čemu držanje istog (mada, još ne gubim nadu da ću negde naći delove slagalica koje nedostaju, samo treba da budem upornija, zar ne?).

Jer naša deca će se i dalje držati istog.

Ista stvar je i sa odećom, dečijom, vašom, i bilo čim drugim što stoji a nema namenu.

Takođe, bacajte papire. Stare račune (ako je važno, kopirajte više njih na 1 papir), silne crteže koje deca donose iz vrtića, reklame, stare novine. Uvek možete one baš drage stvari da stavite u jednu fasciklu. I dalje je to manje od gomile koja zauzima kuhinjski pult.

Ima inače ta zanimljivost oko kuhinjskog pulta. Nikad se ne vidi. Jer to je baš zgodno mesto da spustite nešto samo na tren, „možda je važno“, „možda će zatrebati“, „vidi neki šraf“, „evo ga točak nekog autića“. I onda, sve ostane tu večnost (a ne samo tren).

Neće trebati. Bacite.

#6 PRATITE VEŠ (JER ĆE NAM VEŠ DOĆI GLAVE)

Već sam gore nagovestila da nam je veš najslabija tačka. Na žalost, toliko ga bude da ako ste vi slabi teško da ćete ga savladati. Iskreno. Kao manja stena koja svakim danom proždire sve više i više našeg prostora, plašeći nas da ćemo morati da se odselimo jer nećemo imati stvarni prostor da živimo i bistvujemo unutra.

Stavila bih i fotku pride, al’ prizor je previše strašan, a ne želim da nekog uznemiravam.

Uglavnom, ono što sebi morate (a i ja) podvući je da se veš u roku 24 sata mora deportovati u ormare. Mora. Inače se razvlači po stolicama i podu, rizikujući da u sebe usisa onog ujka Milisava, pauka koji se u gornjem desnom uglu odomaćio od kako je zahladnelo. I pola prašine koju nekako privlači kao magnet.

Peglanje ne praktikujem unapred, tek kad je potrebno nešto da se obuče. Treba samo razvrstati sve to kome od nas sedam isto pripada.

privatna arhiva

#7 MULTITASKING NEKAD IPAK PALI

Nisam posebno veliki ljubitelj multitaskinga, priznajem. Ipak, kad je sređivanje u pitanju, neke stvari mogu da se povežu i time uštede vreme.

Već spomenuh gore školarce i bacanje smeća kad krenu u školu. Tu je prebrisavanje kupatila posle tuširanja, kuhinjskog pulta posle kuvanja, ubacivanje suđa u mašinu odmah posle jela, peglanje uz gledanje dobre serije, brisanje polica uz slušanje možda neke online edukacije. Ima tu ideja.

I, na kraju, kad sve sumiramo, nije smak sveta ako nije sve tip top. Uz decu je svaki dan izazov sam po sebi. I sređena kuća je utopija.

Lično, prihvatam da idem dan po dan. Lagano. Dok nas veš ne zatrpa.

/tekst pisan u saradnji sa Duck-om/

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
error
Podeli!

2 comments

  1. Odlični saveti. Ja često primenjujem većinu, stečeni iskustvom, budući da smo, takodje, vošečlana porodica. Dodala bi samo sto se veša tiče, mašina za sušenje mi je spaa. Svu pamučnu garderobu dok je još vruća odmah složim i uopste ne peglam. Inače bi ceo život potrošila peglajući.

  2. Ja sam verovatno izuzetak, i, priznajem, prošlo je dosta godina od tada, ali moje iskustvo sa mašinom za sušenje veša je negativno. Večito je odeća bila previše izgužvana, slobodno mogu da kažem – ižvakana. I nekako me je sve to odbilo od ideje da je više koristimo.
    Pretpostavljam da ima tu i do verovatno modela (naša je bila 2u1), ali za sada se dovijamo bez nje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.