Dugo nisam objavljivala recepte koje mogu najmlađi da prave sami ili uz minimalnu pomoć. Nekako, nije bilo nekih koji su se posebno izdvajali, a dok je trenulo, najstariji su veliko školarci i neprimetno, mnogo toga sami preuzimaju u ovom polju.
Zadesilo se da se kod najstarije ćerke organizovalo druženje u školi i jedno od zaduženja je bilo da se pripremi nešto za jelo.
Njene ideje su bile mafini, iako to nije često u našoj kući. Čak, do ove prilike sam bila ubeđena da jednostavno ne uspevam da uradim to kako treba, iako se fanatično pridržavam recepata (za koje svi kažu da su prelaki).
Tek sad, a ponovila sam u danima posle u nekoliko ponovnih pokušaja, shvatam da je tajna u papirnim korpicama – nešto što nisam praktikovala misleći da je kalup kao kalup dovoljno. Sad shvatam da nije.
Recept stvarno jeste jednostavan, čak podstiče malo merenja, što je za školarce zanimljivo. Rekla bih da je za uzrast 8+ bez ikakvih problema u samostalnom izvođenju.
Elem, šta su sastojci?
- 250g brašna
- 2 kafene kašike praška za pecivo
- 1/2 kafene kašikice sode bikarbone
- 2 kašike kakaa
- 175g šećera
- 150g čokoladnih ljuspica ili ako ne nađete, iseckane ili izrendane čokolade za kuvanje
- 250ml mleka
- 90ml ulja
- 1 jaje
- 1 kašika ekstrakta vanile
Suve sastojke, sem čokolade, pomešati, pa dodati prethodno sjedinjene vlažne (jaje umutiti viljuškom, pa dodati mleko, ulje i vanilu). Ravnomerno umešati, pa dodati deo čoko ljuspica.
U kalupe poređati papirne korpice, pa ih napuniti po pola ili malo jače (ako imate kašiku za sladoled, to je dobra mera). Malo prostresti kalup, da se izjednači sadržaj u korpicama.
Gore pobacati čoko mrvice, pa staviti u zagrejanu rernu na 180 stepeni 10 do 15 minuta, zavisno od rerne. Mafini su gotovi kad porastu i budu kompaktni (ne i tvrdi).
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
