Slučajno izvukoh jednu staru braon papirnu kesu iz fioke, za koju ni ne znam odakle mi.
Klinci je duvali, gužvali, vukli dok mi nije preselo i nisam im oduzela. Beše puna papira, pa mi pade na pamet ideja da to i iskoristim.
Jednostavno sam je malo uobličila i dodala još dodatnog papira unutra, a onda urolovala vrh kese i oblepila papirnom trakom.
I eto ručka u našoj kuhinji – jedan sjajni batak (po veličini, doduše, bar ćureći, ako ne i od noja).
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
