Vrte se ovih dana pozivi za Spark.me konferenciju koja se u maju održava u Budvi.
Vrte se ovih dana i tekstovi koleginica (nekako sam samo koleginice uočila) kojima se prijavljuju na isti.
Onaj skriveni glas negde u mojoj glavi povremeno ima svoje lucidne trenutke. Kao sada kad mi sulflira da se prijavim i ja.
Kao da je to lako uraditi tek tako! Gledam sva ta blogerska imena, neka mnogo zvučnija od mojeg, kako se prijavljuju. Pa se odmah prvo zapitam “šta ja to uopšte mogu da ponudim” i zašto se uopšte truditi.
I htedoh da otpišem. Stvarno.
Ali onaj skriveni glas me stavi na preispitivanje i dobih drugačiji uvid u sve. Možda je vreme za to.
Moja iskra je iskrenost
Možda moj blog jeste iz domena “mamećih” i pretežno jeste o deci, ali verujem da se izdvaja načinom na koji pišem. Često mi kažu da su mi tekstovi neuvijeni, iskreni, sa dozom surove realnosti. Takvi kakva sam ja. To je iskra koju želim da negujem i u nastavku.
Verujem da dodatne edukacije mogu samo da pomognu da u razvoju svog bloga zadržim tu autentičnost.
Svaki moj tekst nosi to i na isti način mogu da prikažem jedan Spark.me onima koji ih čitaju, a koji su baš kao vi ili ja. Svoji, autentični, koji možda nisu u niši marketinga, nisu geek-ovi, i kojima ovo samo po sebi ništa ne znači. Ali može da ih zainteresuje i reč o tome podele dalje.
Moja iskra je organizacija
A što se tiče toga da je “samo mameći”, ima nekoliko mojih koleginica koje su više nego dokazale da takva vrsta bloga ne znači dokone domaćice koje na ovaj način prekraćuju vreme.
Lično, balansirajući između 4 (da, četvoro) klinaca i drugih obaveza, pišući za svoj blog kao i na još nekoliko internet mesta, smatram da samo dobro organizovana osoba može da pregrmi 24 sata u našim životima.
I da, iako će mi klinci uvek biti prioritet u odnosu na sve drugo, blog mi služi kao lični izazov, da pokažem sebi da se sve može postići i možda, nekome, dam nadahnuće da to i on shvati.
Moja iskra je preduzimljivost
Od kada vodim blog u prilici sam bila da ostvarim neke zanimljive saradnje. Neki su sami došli, ali priznajem da sam veliku većinu prilika sama stvorila, obraćajući se direktno potencijalnim saradnicima. Nekako, ne znam da sedim i čekam da se nešto desi, nije u mojoj prirodi.
I, znate šta, ljudi su se odazvali!
Za mene, nevernika i večitog “ma nema šanse da može da se ostvari”, to je prvobitno stvorilo zbunjenost. Ali kako vreme odmiče, sve više shvatam da ipak mogu da stvarim šta zamislim.
Spark.me može samo da poveća prilike za umrežavanje sa ljudima od kojih mogu da se uče stare-nove cake, a koje me mogu od amatera napraviti, pa, poluamatera.
(Ili bar da upoznam uživo sve te viruelne srodne duše koje susrećem samo pisanom rečju i zajedno se bodrimo, kritikujemo i hvalimo.)
Moja iskra je novo ime na blogerskom nebu
Kad gledam te silne konferencije, seminare, edukacije, čini mi se da stalno iste osobe učestvuju. Ja sam tek započela sve to da obilazim uživo, ali online prenose, webinare i izveštaje sa istih davno pratim.
Verujem da većina organizatora ide “na siguricu”, znajući da su ti neki ispekli zanat i da sa njima ne mogu da omaše.
Ali… ali…
Ima verujem mnoštvo imena, malih, koje su možda prevideli jer jednostavno smo novi, nismo možda dobro pokriveni u marketingu (eto prilike da na Spark.me naučim nešto više), nemamo “dobra” poznanstva i kontakte…. a koji vredimo.
A ja verujem da moj blog vredi koliko i mnogi drugi, sa većim brojem poseta i pratilaca.
Zašto?
Jer znam da su kod mene svi pratioci došli sami (čist “organic”) i zadržali se.
Jer svojim komentarisanjem i slanjem poruka i mejlova pokazuju da vrednuju napisano, da se pronalaze u svemu tome, i da me doživljavaju kao nekog svog.
Moja iskra je izazivati sebe stalno
Ovu godinu sam započela sa planom (da, pravim planom) da ovaj blog bude nešto. Da će biti ime.
Shvatila sam da ću neke stvari morati kod sebe da menjam, da ću morati da guram svoje granice.
Dosta mi je više da se čuda dešavaju samo drugima, a ne meni. Dosta mi je toga da drugi “više zaslužuju”.
Stoga, moja novogodišnja odluka je mi je granica… nema je.
Tako sam, i pored velike treme, prihvatila da gostujem na TV-u uživo.
Neko kao Fondacija Novak Đoković želi da sarađuje sa mnom.
Prvi put sam radila intervju i čitaoci su sjajno reagovali na to.
Prvi put se prijavljujem na Spark.me i verujem u iskru.
Prvi put ću… pa neću da otkrivam sve planove. Pratite blog, samo će se kasti.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Super! Držim fige da budeš dio Spark.me zajednice! Tako bi i sama rado htjela biti tamo da vas sve upoznam, ali godišnji za ovu godinu je “rasprodan” 🙁 No zato ću uživati čitajući vaše tekstove o dojmovima 🙂
Hvala ti! 🙂
Kao što već napisah, kad tad ćemo se upoznati i u onom nekom stvarnom svetu. 🙂
Ja nekad mislim da si ti negde u mojoj glavi pa pišeš sve ono što je na mom umu. Mislim da bi se nas dve intovertne savršeno uklopile tamo – trebaju im i takvi, radi ravnoteže među zvezdama 🙂
Isti dan naletih na tvoje i htedoh samo jedno da napišem: veliki umovi pišu isto. 😀 Srodni sajber mozgovi, to ti je. 😉
A slažem se, trebamo im tamo, radi ravnoteže.
Naisla sam na tvoj blog pre par dana, slucajno. I zadrzala se. I ostacu jos neko vreme. I da, treba da se prijavis na Spark!
Hvala ti! Pogotovo na ovome “i zadržala se i ostaću još neko vreme”. 🙂
Želim ti svu sreću! Moji izgovori me ovog puta sprečavaju da se prijavim (ja sam još kod reorganizacije u glavi), ali nadam se da ćeš nas izvestiti kako je bilo!Držim fige!
Hvala ti! 🙂
Al’ eto, ovo je moglo da ti bude podstrek za reorganizaciju. 😉