Tako stoje stvari

Moje gostovanje u emisiji “Tako stoje stvari”

Prošlo je već 2 nedelje kako sam dobila poziv da ja, kao blogerka, gostujem u jednoj emisiji.

I to ni manje ni više, no na nacionalnoj televiziji. I uživo.

(Diši, Milena, diši!)

Novinarka Nataša Miljković je došla na ideju da u svojoj koautorskoj emisiji “Tako stoje stvari” na RTS1 obradi temu “Omiljeno dete”.

O tome da li imamo omiljeno dete i volimo li svoju decu podjednako sam pisala u jednom starom tekstu koji je njoj došao pod ruke (bolje rečeno, pod kursor miša), procunjala malo po mom blogu i procenila da bi bila odgovarajući sagovornik u emisiji.

I tako, dođe poziv, dođe mejl, dođoše pitanja za emisiju.

(Diši, Milena, diši!).

Javljam mužu, i dok još prebiram utiske, on mi sugeriše da zakažem kod frizera.

Ha, korak sam ispred tebe, dragi moj. Već sam to obavila.

I ne samo to! Cimam kozmetičarku pod pretnjom života ili smrti da mi nađe termin za manikir. Ne mora baš da se vidi da sam stay-at-home mama sa četvoro dece. Tako?

Tako!

Pišem mejl Nataši sa gorućim pitanjem – šta je sa šminkom? Moji podočnjaci očajnički trebaju dobru šminkerku. Pa da znam imaju li je, ili da nekog nalazim ovde u 6h ujutru.

Al’ dobro, imaju.

Do emisije još 3 dana, a ja još ne znam šta da obučem. Pregledavam im emisije da ošmekam ideje.

Mada, ideje imam. Al’ i koji kilogram viška, pa mi nešto odeća omalila. Nešto više.

Da l’ kupiti nešto novo ili se baciti na dijetu “koristim samo vazduh da dišem, ne i piće i hranu” ovih par dana, i da se nadam da ću ući u neke pristojnije stvari od trenerke?

Isprobavam onih dvoje pantalona kojima se ovo (post)trudničko salo još nije zamerilo, i presuđujem šta ću obući.

Dobro, da ne bude da sam bila toliko naporna, evo da se pohvalim, obuću sam odmah znala šta ću.

Dan je započeo – maglom. Deca organizovana, otpremljena, a ja palim kola put Beograda.

Inkognito, ako ne računam muža.

Nekako mi sve to previše da nekome poverim.

Magla me prati ceo put. I radio odvaljen na maksimum, da ne dam sebi priliku da razmišljam šta me čeka.

Tamo me dočekuju sa mnoštvom “možda”.

Možda ćete početi ranije emisiju.

Možda ćete početi kasnije.

Možda će biti prekinuta.

Možda će biti snimano, a ne uživo.

Tako je to kad je uživo program. I kad političke prilike i persone ipak imaju prioritet.

Trčakaram za organizatorom dok me sprovodi lavirintom do šminkernice. Tamo ekipa me skoro pa usvaja na vest da imam četvoro dece, a “samo 35 godina“.

Dalje, ne trčakram no se lomatam na štiklama do studija. Tu, u predsoblju, trudeći se da ne cvokoćem što od treme, što od hladnoće, bombardujem muža porukama samopodrške.

(Diši, Milena, diši!)

I čekam.

Ipak kako je planirano, na vreme, sedam za sto uz drugu gošću Branku Tišmu, školskog psihologa, i voditeljku.

Sugerišu joj da skrati maksimalno (jer će možda ipak biti prekinuto)… i krećemo.

A kako je to sve izgledalo, možete da pogledate na sledećem linku:

 

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam 4 zvrka. Kad sam kao mala zamišljala čime ću se baviti, to je uvek uključivalo humane nauke, volontiranje i predavanje. Trenutno to živim kroz studije medicine i kroz savetovanje mama o dojenju. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Podeli!

7 comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *