Kako treba da izgleda savršena mama? Ne znam. Ali znam kako mama misli da treba da se ponaša, kako da izgleda, šta da radi.
Sve ono što ne treba.
Mama misli da treba da animira decu, da se igra sa njima, da uči sa njima.
Mama čita knjige, blogove i tekstove o roditeljstvu, vaspitanju, disciplini i daje sve od sebe da sve primeni. Jer njena deca zaslužuju najbolje.
Mama misli da treba da joj kuća sija, da nema truna prašine, da slavina treba da je ogledalo, da je posteljina zategnuta kao u vojsci.
Mama misli da njena porodica treba da se hrani zdravo, svaki dan kuvano, provodeći u kuhinji nekoliko sati (jer ako nije toliko, to nije pravi ručak), da svaki dan ima nešto slatko, a ponekad i nešto vanredno da se počaste.
Mama misli da treba redovno prati i peglati odeću svim ukućanima (jer ko će ako ne ona).
Mama misli da ako to sve ona ne radi, da će se dom raspasti.
Mama misli da je sramota ako neko sa strane oceni da nije dovoljno vredna, organizovana, umešna… (dopisati po potrebi).
Mama misli da nije u redu da nosi šorc ili kratku suknju, jer je sramota onih kilograma viška od porođaja. Jer šta će prolaznici da kažu kad je takvu vide da gura kolica.
Mama misli da treba da se izgladnjuje držeći ko zna koju po redu dijetu, jer samo mršava mama može da bude ocenjena kao žena i po.
Mama misli da treba da da gomile pare za razne kreme da ukloni strije i umanji celulit. Al’ i da nema vremena da ode da vežba.
Misli da uspešne mame uvek izgledaju doterane, a da ona to nije, jer ne stiže.
Mama misli da je normalno da je umorna, jer, eto, ima decu.
Mama misli da je normalno da se šali na svoj račun da se nikad više neće naspavati.
Mama misli da je odmor luksuz koji ona ne zaslužuje.
Mama zaboravi da ako su tuđe potrebe ispred njenih da njene potrebe nisu nestale.
Mama često mašta, ali retko sanja.
Mama misli da ona mora sve, čak i kad ne može.
Mama zaboravlja da njena snaga ima izvor u njoj samoj, a ne u magičnoj krpi, maskari i odeći.
Da je njena snaga u njenoj glavi, a ne u tuđoj reči.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Eeeee ziva istina. Svemoguca mama koja za sve ima vremena osim za sebe.
I to se podrazumeva! 🙂
Bravo! Sjajan tekst! Prepoznala sam se u 95% teksta 🙂
Hvala, Kristina!
Volela bih da se svaka od nas nađe u mnogo manje pobrojanog.
Čitam sve ove teze, kao neko ko kao baš zagovara da je važno da misliš i na sebe i frapirala sam se kad sam videla u koliko sam se toga pronašla! Baš korisno podsećanje. Mame bi definitivno mogle malo manje da misle 🙂 ai da rade 🙂
Definitivno bi mogle da se manje opterećuju i preispitivanjima i (nepotrebno) dodatnim obavezama. Al’ retko koja uspe da to pusti. Nekako sve to treba da se podrazumeva.
Ja sam odlučila da živim u “kreativnom haosu”. 🙂
🙁
Nemoj, draga :(. Glavu gore! Ovo je samo podsećanje da sebe više volimo.
Ih što se pronađoh u tekstu, ali prije par godina, danas mama misli drugacije 🙂 i super mi je.
Bravo za mamu Natašu! 🙂
Nisu sve ovo moje misli, nego se nekako nakupilo ženskih razgovora poslednjih dana, pa da sumiram “svoje žene”.
Milion puta sam rekla da mi se ponakd čini da bi ceo svet stao da me nema. Verujem da tako misli svaka mama koja se našla u gore navedenom tekstu.
Ех, препознао сам скоро у свим тачкама своју маму. 🙂
Sve mame su, manje-više, iste. 🙂
Možda da joj skrenete pažnju da Vi to ne očekujete od nje? Da nema potrebe da je toliko pod pritiskom.
http://www.svezabebe.ba/beba/mame-pricaju/1909-mama-je-sebi-najveci-neprijatelj
http://24sata.info/magazin/bebe/241111-mama-misli-da-ona-mora-sve-cak-i-kad-ne-moze.html