Godinama gledam kako kolege studenti medicine učestvuju i sprovode projekat “Bolnica za medvediće” (Teddy Bear Hospital) i čekam da klinci dovoljno odrastu da i sami učestvuju.
Ovaj projekat sprovode različite asocijacije studenata medicine (EMSA) u preko 40 država Evrope. Cilj je da se kroz interaktivne radionice mališani, mahom predškolci, oslobode straha od lekara i uopšte bolničkog okruženja.
I tako, juče smo se uputili sa sve 4 komada omiljenih plišanih drugara na preglede kod doktora. Ispostavilo se, doduše, da je samo najstarija imala dovoljno hrabrosti da to i odradi, onaj mali se tvrdoglavo povukao, sem pred kraj kad je provirivao.
Kako izgleda Bolnica za medvediće? Prvo se dođe na prijem, gde kažete (tj. dete, naravno) kako se zove plišani drugar, kako se vi zovete, koliko imate godina i to se upiše u knjižicu pacijenta. Onda ide pregled, ili ako je baš velika gužva, čekate u “čekaonici” bojeći bojanke i crtajući.
Na pregledu kažete na šta se drugar žali, šta ga boli, pa započnete pregled sa doktorom. Tu su i maske za nos i usta, špatule, rukavice, kape, ma sve da dete bude ravnopravni doktor.
Dok pregledate vašu igračku, doktor će pričati sa vama o bolestima, kako je kod doktora, kako se pije lek, ali i malo o higijeni i ishrani. Zadivljujuće, shvatićete da ste možda sve to trubili milion puta već, ali je dete pre spremno da posluša nekog drugog.
Naš meda Meda se žalio da ga boli vrat. Čak su morali da snimaju rentgen. Ispostavilo se i da je slomio desnu nogu, pa su i nju morali da zamotaju.
A tigra Macu je bolelo grlo. Morao je da primi i injekciju! Savet je da pije puno čaja i tople supe (što dotična vlasnica uvek izvrda kad je sama bolesna, al’ možda posle ovoga to i posluša).
Uglavnom, utisci su sjajni! Samo se o tome priča i pokazuje svima. Još je dobila da nosi kući kapu i špriceve sa kojima je i spavala noćas.
Ako ste u prilici da odete u ovu Bolnicu, idite! Vašem detetu će puno značiti, ne samo kao zabava, već sjajna stvar za eliminaciju straha.
(U Novom Sadu, ekipa iz Bolnice za medvediće redovno učestvuje na Zmajevim dečjim igrama, Baby Exit-u, a sarađuju i sa PU “Radosno detinjstvo” kao i sa privatnim vrtićima.)
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
