3 greške koje sam pravila sa autosedištima za decu

Leto je i svako malo na društvenim mrežema i forumima možete pročitati jedno te isto pitanje.

“Da li decu držite sve vreme u autosedištima kad putujete na more? Nije mi humano da tako provedu 8-10 sati.”

I onda krenu da pljušte saveti i saveti od kojih mi se diže kosa na glavi.

I uvek se razmišljam da li je humanije da je dete van sedišta i imaju saobraćajku, no da li je moralo sedeći da spava neko vreme.

Nadam se da osetite ironiju.

Daleko od toga da sam ja savršena. Kao i svaki roditelj, neupućen, pravila sam greške.

Iako sam i tada mislila, opet iz ne znanja, da sve radim ispravno i dobro.

A onda negde na proleće pre 3 godine, organizovana je obuka za savetnike za bezbednost dečjih sedišta. Ja kao ja, iako tada trudna sa trećim detetom, trčeći se prijavim za to.

Kako je dan odmicao, slušajući silne podatke, samo mi se kuvalo u stomaku.

Na primer. Da li ste znali da bilo koji objekat u kolima, a to znači i osoba, u trenutnu sudara dobija masu koja je jednaka njenoj težini puta brzini kojom su se kretala kola?

Što znači da ona beba od 10 kg pri brzini od 50km na sat a držite je u rukama, kod sudara teži skoro pola tone.

Stvarno mislite da ćete je zadržati u naručju ako se nešto desi?

Pa jedino ako ste čovek, pardon žena, od čelika.

Dok smo došli do kraja obuke, tri stvari su se izdvojile kao greške koje pravim u vožnji (tada dvoje dece).

Prebrzo prebacivanje deteta u veće sedište

Kad je starija ćerka imala negde 9 meseci, bili smo ubeđeni da je prerasla ono prethodno sedište, tzv. “jaje”. Naravno, prvo dete, brže bolje smo otišli i kupili novo sedište.

Jer, naravno, da ne želiš da je dete skučeno tokom puta. Nije humano (opet ova konstatacija).

Pri kupovini gledali smo da budemo praktični. Mislim, neću sada kupovati jedno sedište, pa da opet moram uskoro novo, zar ne?

Stoga smo joj kupili kombinovano sedište od 9 do 36 kg.

Mislim, bila je možda kao mrvica u njemu i možda nije oko sebe imala oslonac, ali porašće kad tada.

To je najčešća greška koju roditelji prave. Gledamo detetu nogice i kažemo “jao, vise noge, preraslo je autosedište”.

A sve što treba jeste da gledamo – glavu i ramena.

Ta prva sedišta su pre svega bezbednosna sedišta. Ona svojim naslonom zadržavaju bebu da ne poleti prema tački udara (što je najčešće prednji deo kola) i štite joj vrat čiji mišići su slabi pa nema previše cimanja.

Stoga je jako bitno da se deca zadrže u tim autosedištima, u smeru suprotnom od vožnje što duže.

Zbog bezbednosti.

Sve ovo je još više upalo u oči kako je ćerka rasla. Pa sam shvatila da sa recimo 6 godina ima 20 kilograma.

Tek je sad stasala za “ta” sedišta.

Sedište nije dovoljno zategnuto

Ovaj deo shvatite kad kad vam uživo pokažu šta je to “pravilno zategnuto sedište”.

Možete čitati 200 puta da baza ne sme da se pomera više od 2cm, al’ dok ga neko toliko ne pritegne pa onda pokušaš to da pomeriš, nemaš osećaj.

Ja bih samo provukla pojas kojim se veže sedište (eto, bar tu da se pohvalim, nisam grešila kako se veže pojas), al’ se nisam udubljivala u neko zatezanje.

A i, brate, to mi se činila kao gnjavaža da gubiš vreme još na tome.

Al’ sad znam da ako sedište nije zategnuto, u sudaru se ponaša skoro kao i da nije uopšte vezano.

Stoga pre svakog puta, muž me zaposli da još jednom proverim koliko su pojasevi zategnuti na svim autosedištima za klince.

Zimi smo ih vozili u skafanderima

Nekako je to logičan sled. Napolju ledara, nosiš malu bebu ili malo dete, onako sa otvorenim vratima ga ubacuješ u sedište i vezuješ.

Jer, hladno je.

I priznajem, i danas je često muka sve to odraditi, pogotovo što sad sve to radimo puta četiri.

Ali kao što je bitno da su pojasevi kojima je sedište vezano potpuno zatenuti, tako je bitno i da su pojasevi kojima je dete vezano pravilno zategnuti.

A kad je dete u perjanoj jakni ili skafanderu, iako se vama čini da je pojas zategnut, ta jakna je prividni vazduh. Kod sudara, taj vazduh će se od udara izduvati i imate prazan prostor zbog kojeg dete može da izklizne ispod pojaseva i izleti iz sedišta.

Stoga, zimi dete ide brzinski u sedište, skida jaknu, zakopčava se, a onda ga jaknom zagrćemo od gore.

Pored ove tri greške koje smo mi radili, dodala bih još 2 koje su česte.

Dete po zakonu više ne mora u sedište, pa ga ni ne vozite u sedištu.

Kod nas je na snazi još uvek zakon po kome je obavezna vožnja deteta u autosedištu do trećeg rođendana. I mnogo roditelja jedva to dočeka, jer im je:

• skupo imati sedište
• gnjavaža koristiti sedište

i prestanu dete da voze u njemu.

Gledam moju trogodišnjakinju i razmišljam kako bi izgledalo da nju, sa nekih metar visine i nepunih 15 kg, tu mrvicu, stavim samu da sedi na sedištu i vežem je samo pojasom kola.

Pojas bi joj prešao preko pola lica, čini mi se. A možda bi i skliznula sa sedišta kola.

Sve u svemu, iako zakon dozvoljava to, ono nije bezbedno za dete. Jer taj pojas koji malopre spominjen, da bi bio efikasan mora da je pravilno vezan.

Što znači da donji deo ide preko kostiju karlice, a gornji deo preko sredine ključne kosti (a ne da detetu prelazi preko vrata i vilice).

A da bi se to uradilo, tako malom detetu (a i onima nešto starijima) fali samo visina i konstitucija.

Nešto što omogući autosedište u kojem dete sedi.

Sedište ne koristite stalno već samo povremeno

Statistika kaže da preko 80% saobraćajnih nesreća se desi u naseljenom mestu.

A statistika kaže i da najveći broj roditelja ne koristi autosedište tada, jer, “ma samo tu do vrtića da skoknemo”, “da ga odbacim samo tu do škole”.

Čini se čas posla, ali i za nesrećne okolnosti ponekad je potrebno samo čas posla.

Za vezivanje deteta možda ćete utrošiti par minuta više u svojoj jutarnjoj/dnevnoj rutini, ali za neki, ne daj Bože oporavak, ili gubitak, mnogostruko više.

Mislite o tome.

Ako imate nedoumica sa autosedištima, trebate savet ili neki odgovor, na facebook-u postoji grupa Saveti – dečija auto sedišta gde sve to možete saznati od savetnika obučenih da pomognu.

A ako ste iz Novog Sada ili okoline, u prilici ste i da sve to pitate uživo (i besplatno) u Kancelariji za dečija auto-sedišta (projekat Centra za promociju bezbednosti saobraćaja) svake subote od 11h do 13h u Domu zdravlja Jovan Jovanović Zmaj (stara zgrada, ulaz 5).