U poslednje vreme jedna od najdražih igara klincima je vođenje restorana.
Uloge su podeljenje – imaju kuvara, konobara, osobu na kasi, mušteriju, čak i dostavljača (sa sve torbom i maskom).
Koriste drvenu kuhinju koja je stigla od Deda Mraza pre više godina i čamila u ćošku. Uz nju, tu je posuđe, ali i mnogo drugih sitnica koje smo vremenom pravili – a možete da ih potražite na linkovima: Špagete od filca, Batak od kese, Kolači od sunđera (a ima i drugih ideja, potražite).
Ono što smo dodali, a sve zahvaljujući entuzijazmu što smo nabavili štampač i aparat za laminaciju, su meni sa jelom, i posebne kartice za identifikaciju.
U primeru gore viditte da sam ostavila prazan prostor za ime. U našim primercima sam napisala odmah imena, al ovo sam ostavila kao opciju da možete da štampate svoje primerke.
Možete ih preuzeti na linku: ID igra restoran (,png)
Pored kartica, pripremili smo i meni restorana. Napravila sam šablon, a zatim ga štampali i plastificirali.
Znam da nisu najzdraviji predlozi na njemu (mogu slobodno da kažem i da mnogo od toga klinci ne vole), ali nam se činilo prikladnu za neki fast food restoran gde se može hrana lako spakovati u kutije i kese.
Takođe sam sačuvala i mogućnost da preuzmete šablon i sami štampate. Link potražite ovde: Meni igra restoran (.pdf).
Dopunjavaću, naravno, ideje, kako ih i oni budu razvijali.
(ph/ Image by Bruno /Germany from Pixabay )
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
