Budite promena koju želite da vidite u svetu

Pre ravno godinu dana, surfujući netom u potrazi za saborcima nas koji imamo dete atopičara, naiđem na sajt Mama i dete. Tekst na prvu loptu, o mukama uspavljivanja bebe atopičara me je podstakao da provedem jedno duže vreme, iščitavajući sve redom.

Mama iza Mame i deteta, Snežana Šundić Vardić je danas za mene, mogu komotno da kažem, pravi saborac, podsticaj i učitelj. Prvobitni utisak da je previše samouverena i da to pomalo nervira, vremenom sam kroz njene tekstove i postove promenila. Srećom.

Kažem srećom, jer sam uvidela da je ona nesebična u deljenju svojih saznanja i iskustava i, kao takva, jedna od karika međusobne podrške roditelja dece sa atopijskim dermatitisom i alergijama. U svemu tome to je dobilo na širini osnivanjem prvog regionalnog portala Alergija i ja, na kome sam imala i zadovoljstvo da gostujem tekstom o našem iskustvu.

Ali da li se Snežana na tome zaustavila? Naravno da ne. Kako sama navodi na svom blogu:

“Sve u životu radim temeljno, tako sam se i roditeljstvu posvetila 100%.”

Stoga ne iznenađuje što je postala organizator radionica bezglutenskog kuvanja, jer je iz sopstvenog iskustva shvatila da nema dovoljno sadržaja i podrške mamama koje prolaze kao i ona, dovijajući se u kuhinji samouko i ponekad obeshrabrujuće.

Kako je ona neko ko je karijeru u multinacionalnoj kompaniji, koja je krenula uzbrdo i to velikom brzinom, presekla kad je shvatila da želi više, da želi, kako kaže, normalan život, da ima decu i porodicu, verujem da je ona u potpunosti neko ko može da menja stvari i u društvu, bez obzira koliko će to ići sporo.

1. Kako bi sebe opisala? Da li si pre svega – mama, blogerka, preduzetnica, komunikolog?

Očekivani odgovor bi bio – da ja sam pre svega mama, ali žena je potpuna kada ima i druga interesovanja i težnje. Ja sam freelancer, blogerka, preduzetnica, menadžer, komunikolog, ali pre svega osoba sa idejama.

2. Imaš li neki talent koji ne koristiš trenutno?

Talenat koji sam već godinama zapostavila, a koji je i bio u domenu hobija je uređivanje enterijera. Volim lepe stvari, sitnice, uređeni haos.

3. Šta bi radila da ne moraš brinuti o novcu?

Ne bih volela da zvučim pretenciozno, ali i sada živim kao da ne moram da brinem o novcu. Rad u korporaciji me je naučio da vrednujem druge stvari. Nema veće sreće od toga da radite ono što volite i da nemate tuđe ciljeve i planove, nego svoje.

Ali, da se vratim na pitanje, da mi novac stvarno pada sa neba, verovatno bih non stop putovala i živela na egzotičnim plažama iskorišćavajući sve lepote ovog sveta.

4. Koja je najzanimljivija priča iz tvog detinjstva?

Uh… Nešto što mi je sad palo na pamet, a što povezuje ono što sam ja danas je priča koja je nastala još u periodu  vrtića. U stvari, to i nije nekakva zanimljiva priča – to je delić autentične situacije koji je svojstven meni.

Naime, svaki dan kad se deca ostavljaju u vrtiću postojalo je neko dete koje tog dana ne želi da se odvoji od mame ili tate i koje je plakalo. Često je to bilo i više dece, a ništa se nije promenilo ni danas.  Ja sam volela da idem u vrtić i da provodim vreme u igri sa decom, tako da nisam imala tih problema, ali sam saosećala sa decom koja su plakala, prilazila bih im i uvodila u igru. Vaspitačice Ana i Ceca su to primetile, tako da su volele da budem blizu njih kada primaju decu. Jednom se desilo da sam nešto duže bila blolesna i vaspitačice su svakih par dana zvale moju mamu da pitaju kad ću se vratiti, jer im deca duži vremenski period plaču po ostavljanju u vrtić. To su stalno ponavljale kasnije kada sam ih kroz život susretala, jer im se ta moja empatija urezala u memoriji kao nešto autentično, a ta osobina mi je ceo život krojila ovakve i slične situacije.

5. Kao mama deteta sa alergijama, suočavaš se sa svakodnevnim izazovima. Kako prevazilaziš svoje unutrašnje strahove?

Svaki čovek emotivnije prolazi kroz životne periode nakon rođenja deteta. Ne možemo da podnesemo da gledamo realne filmove i posmatramo bol i patnju. Organizam to ne može tako da prihvati kao ranije, iako smo s druge strane za neke situacije postali otporniji, jer nas život tome naučio.

Međutim, kada je problem sa našim detetom u pitanju, naročito sa zdravljem  deteta, tu sam ili potpuno slaba kada sama to sa sobom preživljavam ili sam kao lavica, kada se direktno suočavam i borim sa problemom. Izazovi su svakodnevni, svaki dan je borba, ali kad je mama smirena i staložena, jaka za sebe – onda to znatno utiče na oporavak deteta atopičara.

6. Ti si, kako navodiš, hrono kuvarica i bezglutenska domaćica. Možeš li da podeliš sa svima neki zanimljiv recept?

Naravno.  Postoji jedan recept koji se može modifikovati i u hrono i u bezglutenskoj, ali i u allergyfree varijanti, jer nema ni jaja, ni soje ni orašastih plodova. Slatkiš je u pitanju, takozvani Čoko-oblak. Veoma je jednostavan za pravljenje,  a naročito ga vole deca.

 

7. Šta očekuješ od 2018. godine?

Svaki put očekujem nešto od sebe, a ne od godine. Moja misija da kroz portal Alergija i ja pomažem ljudima je jedna od njih. Trudiću se da iskoristim svoje znanje i entuzijazam, menadžerske sposobnosti i copywriting, a da energiju usmerim ka pozitivnim stvarima, ka borbi za bolje, podršci i pomoći ljudima koji se svakodnevno bore sa izazovima koje atopija i celijakija donose. Očekujem da će se svest promeniti i kod nas i da će ljudi imati razumevanja i podršku za ovu kategoriju ljudi.

 

photo: privatna arhiva Snežana Šundić Vardić