Jedan život u 35 godina

Juče sam napunila 35 godina.

35. Godine koje sam kao klinka smatrala opasno matorim. A tim ljudima sam persirala.

I eto me. Meni persiraju dok idem ka drugoj polovini svog života.

Učim kako da ih prihvatim, da one nisu opterećenje, niti nužno zlo. Već, jednostavno, ja.

I razmišljam, na dan kad slavimo nečiji život, šta sam sve shvatila, saznala i utvrdila za ovih 35.

1. Dopustite sebi da volite. Nema potrebe da se plašite da ćete biti povređeni. I da budete, vredno je toga. Kad volite, vaša duša raste, vaše srce raste, i oblikuje vas na bolje.
2. Svako iskustvo je vredno življenja. Ništa skoro nije pitanje života i smrti. Loš dan je samo loš dan u sklopu životnog puta. Doći će dobar i zaboraviće se prethodni.
3. Nekad ljudi koje volimo manje sudeluju u našem životu. I nećete se ljutiti jer se tako desilo. Jednostavno, prihvatićete to. I i dalje ćete ih voleti, iako ih ređe vidite i čujete.
4. Nauči ćete da volite svoje telo. Nema potrebe da ga mučite izgladnjivanjem niti vojničkom torturom. Ono se može menjati i manje agresivno (a efikasno). Samo pristupite njemu sa više ljubavi.
5. Ne odlažite da imate decu. Koliko god mislili da niste bili ranije spremni, shvati ćete da ste mogli to da odradite mnogo ranije.
6. Ne robujte tuđem mišljenju. Sa toliko godina i iskustva, nema potrebe da se ikome dokazujete i pravdate, sem samom sebi.
7. Planiranje je najbitniji deo planova. Oni se neće ostvariti sami od sebe. Uvek utvrdite korake za dostizanje planova, nemojte se samo prepustiti da vas nosi stihija, “pa šta bude”.
8. Verujte dobroj organizaciji. Tek uz nju možete sagledati koliko ste imali lufta a niste znali. I koliko toga možete da uradite. A pre svega, da bi imali dodatno vremena samo za sebe.
9. Putujte, putujte, putujte. Stvarajte nezaboravne uspomene, od njih je život i satkan.
10. Divite se multitaskingu, ali stvari rešavajte jednu po jednu. Niste više adolescenti da se zanosite idejama “spremiću ispit za jedan dan”. Više istovremeno započetog po pravilu znači i ništa dovršeno.
11. Ne zanemarujte se. Niste samo supruga, samo mama, samo šta god. Prvo ste vi, sami. To ne znači da će to biti na vrhu prioriteta, al’ nemojte da padne ni na dno. Budite svesni svojih potreba i recite ih na glas.
12. Ne zadovoljavajte se osrednjim. Samo težeći ka maksimumu, možete dobiti dovoljno dobro. To ne znači da treba da izgorite težeći ka tome, već samo da kad nešto radite, znate da to radite najbolje što možete.
13. Dopustite sebi da nekad i niste perfekcionista. Potreba za dokazivanjem ide prirodno, što sebi, roditeljima, partneru, deci, pa naširoko, al’ u ovim godinama znate da možete i bez toga da budete srećni. Pa budite.
14. Ne robujte svakodnevnici. Pa šta ako niste opeglali veš, napravili ručak, okupali klince danas? Vi kontrolišete svoj život, a ne on vas.
15. Prihvatite sebe, volite sebe i volite svoj život. Ako sa nečim niste zadovoljni, poradite na tome da se to promeni, a nemojte odmah mrzeti. Zašto da se trujete negativnim emocijama? Vreme teče suviše brzo (i nepovratno) da bi to radili.
16. Smejte se, glupirajte, igrajte sa decom. Godine su samo broj.

Mama iz magarece klupe

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.