Bolesni smo. Opet. A kad se jedna beštija od bolesti nakači na drugi, desi se da i doktorima nekad treba pomoć. Ovog puta to je analiza krvi.
I tako, odemo moja četvorogodišnjakinja i ja u laboratoriju. I dok čekamo gledam jednu mamu sa nešto starijim dečakom. Mama nije smela da ga uvede da izvade krv, već je deda uskočio. Za to vreme ona je prešpartala čekaonicu 200 puta. Cupkala. Kršila prste. Vukla kosu. I nisam mogla da se ne zapitam: zašto to radi svom detetu.
Svaki odlazak u laboratoriju ili uopšte kod lekara je često i za odrasle povod za osećaje nelagodnosti, neprijatnosti, zbunjenosti. Intervencije kao što je ova, naravno, to umnogostručuju.
Ali ako ste ovde došli kao Roditelj, sve to što može da vam se mota po glavi, izbrišite. Potpuno. Zarad tih malih glavica koje će sve to preuveličati (“ako je mama boji, onda je mnooogo strašno!).
Budite potpuno smireni. Smirena mama, (delimično) smireno dete.
Nikad nemojte da lažete dete da neće boleti. Ako to uradite, stvarate averziju prema medicinskom osoblju, prema ponovnom odlasku tamo, ali i sumnjičavost prema vašem autoritetu. Objasnite da će malo boleti, al’ naglašavajte da će brzo proći i da će brzo zaboraviti.
Pokušajte da objasnite zašto je bitno da se izvadi krv. Naravno, prilagođeno uzrastu deteta. Moja priča je da je to potrebno da bi naša doktorka znala da li nam treba plavi ili crveni lek. Da bi ozdravila.
Uvek može da pomogne da detaljno opišete šta se koristi (“teta će uzeti vaticu i prebrisati malo ruku…”) tako da dete zna šta da očekuje.
Dok čekamo, uvek koristim priliku da joj skrenem pažnju na decu koja su to odradila i nisu plakala. Još ako su mlađa od nje, pun pogodak! To im jako prija, da se junače da ni oni neće sigurno plakati.
Naravno, koliko god pričala i obećavala da neće plakati, često se dete pred sam taj trenutak unervozi. Pokušajte da mu odvučete pažnju pokazivanjem slika (kojih uvek ima u prostoriji), listanjem neke vaše knjige koju ste poneli, držanjem igračke, pevanjem, pričanjem priče… Šta god da će pomoći.
Na kraju, mali bolesnik – junak zaslužuje obavezne pohvale i neku nagradu! Mi se uvek dogovorimo za neku zanimljivu aktivnost koju ćemo odraditi odmah posle.
I puno, puno maženja i poljubaca od svoje mame…
