Da me neko pita da li bih mogla da izađem iz svoje “komfor zone”, bez razmišljanja bih rekla, ne.
Kao introvertnoj osobi, ponekad je i svako opštenje sa nepoznatim ljudima izlazak iz komfor zone.
Kad se opredeliš da pišem blog, moraš da se pomiriš sa tim da ćeš se nekad naći u centru pažnje. Pod reflektorima.
I da ćeš morati da naučiš da plivaš.
Ironija je htela da prvo pojavljivanje u nekim medijima, a vezano za blog, bude baš zato što sam introvertna.
Prošlog avgusta imala sam zadovoljstvo da me je kontirala novinarka Blic žene, Jelena Veljković Milentijević, i sama, po svom priznanju, pomalo introvertna.
Povod je bio moj tekst Ja sam introvertna mama, drago mi je. Tekst napisan u jednom dahu, izazvao je različite reakcije i malo ustalasao duhove.
Na poziv, opet moje stare bojazni “kako ću ja to, neću uspeti, ko to uopšte hoće da čita”.
A na drugom tasu važnost da se priča o ovoj temi.
I taj je prevagnuo.
Dobih pitanja kroz razgovor telefonom, odgovorih sve na prvu loptu. Uz nadanje da će iole zvučati smisleno.
A onda je išao onaj teži deo – dolazi fotograf da nas slika.
Naravno, prvo dogovorih sve, a onda krenuh da jadikujem što nemam šta da obučem (trudničko salo dva meseca posle porođaja više no vidljivo), nisam ofarbana, i, najgore, nisam nikad uspevala da budem fotogenična na slikama.
Dođe tako fotograf to jedno pre podne. Klinci kao i uvek, na odstojanju.
Na kratko. Umešan i pristupačan, lako je oslobodio treme i mene i klince.
Neumorno, strpljivo, pokazivao im je deo po deo opreme, i isto tako, neumorno i strpljivo, dogovarao se sa njima zarad slikanja.
To ga je koštalo nekih, po mojoj proceni, 190 slika koje su klinci “opalili”, zadivljeni mogućnostima takve opreme.
Ali napravismo nekoliko vrednih i potrebnih fotografija.
Za par slika, jurili su po sobi, pozirali, smejali se ko ludi na brašno. I zabavljali se.
Stvorena uspomena iz detinjstva koja će se prepričavati i pamtiti.
Hvala Robertu Getelu na tome, jer sam time konačno imala mogućnost da imam profi fotografiju u odeljku biografije na blogu.
Kako je sve to izgledalo, možete videti na slikama ispod ovog teksta.
A kako je to izgledalo u novinama, pročitajte na linku: OVDE
Photo credit by: Robert Getel
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Kada Robert fotka moze samo da ispadne savrseno ????
Apsolutno se slažem! 🙂 Decu je kupio za vas vjekove.