Od Deda Mraza smo dobili kuhinjicu na poklon. Divnu, drvenu, ljubičastu.
Za sada ih drži euforija igranja sa njom, pa sam poželela da im je malo popunim.
Imamo plastično posuđe i nešto voća i povrća. To možete kupiti sad u svakoj prodavnici igračaka, ali i u svakoj prodavnici kineske robe. Klincima je sve to isto.
Pošto smo u par ciklusa napravili dovoljno sira i jaja za spremanje doručka, kao i još više voća i povrća od onog prvog puta, sad je na red došlo nešto “slatko”.
Šta vam je potrebno?
- nekoliko sunđera za pranje suđa (ili bilo koji drugi, ako vas mrzi da skidate onu hrapavu površinu sa njih; ovako je jednostavno, jeftinije)
- silikonski pištolj (“glue gun”)
- filc u različitim bojama
- šljokice, trakice, pom-pom, flomasteri,…
Isečete 2 ista parčeta sunđera ili jednostavno zalepite 2 sunđera (ako su od onih manjih za suđe) pomoću silikonskog pištolja.
Gore, kao što bi ukrašavali kolače, pomoću filca i svega ostalog (po volji i mašti) ukrasite svoje, kobajagi kolače.
I eto neodoljivog dezerta.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
