Mesec maj nam je doneo još proslava. Ovog puta čak DVA rođendana.
Starija šmizla je napunila 5, a mlađa 1 godinu. Slavile su zajedno. Mlađa je za sada blaženo nesvesna svih tih proslava, pa da iskoristimo to vreme dok možemo.
Starijoj smo želeli da obeležimo i sa drugarima u vrtiću. Dozvoljavaju da donesemo samo upakovano, ne i pravu tortu.
Opcije su bile torta od kartona i torta od stiropora, koje smo već pravili. Ali kod jedne vrlo maštovite Tamare sam videla njenu ideju, pa smo odlučili da probamo to.
Treba vam metalna kutija, kao ona u kojoj su se nekad prodavali keks. Mimo toga možete da upotrebite šta god želite: krep papir, celofan, dugmiće, šljokice, slamčice, ma sve što vam padne na pamet.
Na našoj ima krep papira, ukrasne vrpce i simboličnih 5 svećica.
A unutra carstvo čokoladnih bananica.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
