san

Najvrednijih 5 saveta za bolji san dece (a time i roditelja)

Nema roditelja koji se kad tad ne pomiri sa svetom istinom – nikad se više neće naspavati.

I mnoge su roditeljske bitke vezane baš za detetovo spavanje.

Čak i kad se rode, želimo to da kontrolišemo i želimo da provode dosta vremena u spavanju. Što, naravno, podstakne Marfija da uplete svoje prste i ne dozvoli to.

Ako imate dete koje je brzo počelo da spaja više sati noću, nemojte nikome spominjati jer verovatno će krenuti istu noć da se budi.

Al’, manje više, do nekog trećeg rođendana većina dece usvoji neki ritam spavanja.

Ili mi postanemo promoćurniji da time vladamo.

San je nešto što je detetu neophodno. Često u razgovoru sa drugim roditeljima slušam neverice oko našeg odlaska u krevet i nefleksibilnosti pri tome.

Sjajno je ugađati deci i činiti ih srećnim. Ali verujem da je ipak naš zadatak da više vodimo računa o tome koje su ima potrebe i da radimo na tome da to sprovodimo.

Jedna od njih je svakako spavanje.

Ako bih sumirala koji su to saveti koje sam dobila, a i koje nastojim da sprovodim, to bi bilo ovih 5.

  1. Odrediti neophodan broj sati sna

Deca se razlikuju, mi se razlikujemo, nekome treba više sati, nekome manje, sna. Pre par godina sam mislila da preterujem u vremenu koliko deca spavaju, pa sam dopustila da duže ostaju budni. A onda sam uočila da su sutradan razdražljivi, plačljivi, time i teže sarađuju. Čak sam ubeđena i da je taj period – kad su bili i češće prehlađeni u vrtiću, bio povezan sa manjkom sna.

Onda sam uvela da idu na spavanje sat vremena ranije – što je iskreno bilo pola sata ranije nego što im treba. Ali bar početno dok nisu počeli da se navikavaju na ranije odlaske na spavanje.

  • Odrediti vreme za popodnevno spavanje

Ja sam velika spavalica. Bar sam bila pre dece. I najviše sam volela vikende kad sam (kako sam mislila) konačno dočekala da spavam duže.

I sad bih rado spavala, uvek. Ipak, deca su primer da nije baš sjajno uvek spavati. Pogotovo ako je u pitanju popodnevno spavanje.

Moji su to popodnevno spavanje izbacili u različitim uzrastima. Tačno u skladu sa onim da se svako dete razlikuje. Insistiranjem da spavaju kad su isto „prerasli“ ili, u našem slučaju, posle tri popodne, rezultiranje nemogućnošću uspavljivanja uveče. Ili, čak, ponašanjem kao da su uznemireni ili umorni.

Stoga, već poznavajući kako se ko od njih potreba i kome fali dodatni sat sna, tako to i sprovodimo.

  • Večernja rutina

Večernja rutina je nešto što ćete često čuti kao postulat dobrog sna. Nije baš uvek, ali iskustvo itekako pokazuje da umnogome pomaže, jer dete tako zna šta sledi sledeće, pa to pomaže da se opusti i brže počinje da mu se spava.

To ne mora biti ona rutina koja se pomalo bajkolizuje – ušuškana deca sa roditeljima, čitanje knjige svako veče i slčino. To treba da bude ono što vama i deci prija. Ako je to čitanje knjige, sjajno. Ako samo leškarite i grlite se, sjajno.

Kod nje je jedino bitno da se uvek sprovodi. Kod nas je to kupanje, večera, leškarenje i ponekad čitanje. I uvek u približno vreme.

  • Hladnija prostorija

Bolje se spava u hladnijem prostoru. Ima to neke veze sa melatoninom, hormonom, ali nećemo se sad upuštati u fiziologiju. Suština je da je san dublji ako telo nije pretopljeno, te se nekako trudimo da deca nisu previše natruntana ili da je soba pretopla.

I to smo naučili na teži način. Kako drugačije kad si roditelj? Stalno gunđamo babama što žele decu da pretople, a onda ulovimo sebe kako to isto radimo deci. Znala sam da obučem i pidžamu i čarape i džak za spavanje. I oni su se stalno budili noću. Pa sam nekako savladala strah da će se smrznuti i vreme je pokazalo da se ipak lakše spava bez toliko stvari na sebi.

san
photo credit: Spoma Avramov
  • Smanjiti tenziju pred spavanje

Visok kortizol (da, još jedan hormon) je još jedan faktor koji može da remeti san. Taj hormon stresa ne dozvoljava da nam se telo opusti, a i san koji se nastavlja je često isprekidan, ponekad uz noćne more.

Zatim, tu je i ona loša navika koja polako sve više zaokupljuje i nas odrasle, a to je konstantno gledanje u telefone, tablete, televizore. Uveče smo smpremni za spavanje kad onaj već spomenuti melatonin poraste, a gledanje u ekran pola sata poremeti i odloži san bar još dva sata.

Stoga, zlatno pravilo je da bar sat, dva pred spavanje nema ekrana. Svetla u sobi su mekša, ili većinom pogašena. Sva buka koja može da se umanji, umanji se.

Tu je i stari savet da popijemo čaj, na primer od matičnjaka, ili neki drugi topli napitak da se opustimo. Mi nekako nemamo tu naviku (mada bih volela), a onda je samim tim to teže preneti i deci.

Pre nekih mesec dana uvelimo smo Calmosine Sommeil, napitak za bolji san. U pitanju je prirodan proizvod na bazi fitoterapije, kao gotov sok u kesici. I da me ne shvatite pogrešno, ni najmanje ne služi da sedira decu (tako nešto ne bih nikad uzela u obzir da razmatram – čak i kad sam dobila savete u teškim periodima nespavanja da im dam neki analgetik da bi „bolje“ spavali) već da poboljša sam kvalitet sna. Za sad, nastavljamo da ga pijemo.

Takođe, čini mi se da pomalo dižemo tenziju samo najavljujući vreme za spavanje i fokusirajući se na to, umesto da nekako laganije, opuštenije sprovedemo (gore pomenutu) rutinu.

Bonus savet: I to će proći!

Tekst nastao u saradnji sa Save Health Srbija

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.