Volim knjige. Volim.
U stanju sam da satima lutam po knjižarama i antikvarnicama prelistavajući knjige. A bogme i kupujući.
Sećam se da sam tokom srednje škole redovno preskakala da kupim užinu ne bih li sakupila novac za neku novu knjigu.
I sakupilo se bogme. U nekoliko stotina primeraka.
To je moje blago.
Blago koje jedva čekam da podelim da klincima.
Od kako se prvo rodilo moja uzrečica je “jedva čekam da dovoljno porastu da ih upoznam sa tom knjigom”. Ništa ne oblikuje maštu, kreativnost, inteligenciju, romantičnost, kao putovati u središte Zemlje, boriti se za čast dame kao Ajvanho, strahovati od opake lutke Bele, učestvovati u pustolovinama 5 prijatelja,… Listi, realno nema kraja.
I zato činim sve da se ta ljubav polako razvija. Starija ekipa je prerasla one strašne prve 3 godine kad je zanimljivije cepanje i žvakanje od listanja i čitanja, pa sad upoznajemo knjige kako treba.
Stoga me veoma obradovalo kad sam videla najavu akcije Fondacije Novak Đoković povodom Svetskog dana knjige, a koja se odvija u četvrtak, 21.04.2016. u TC “Ušće”. Naime, Fondacija organizuje sakupljanje knjiga za Dečje selo u Kraljevu i za svaku donesenu knjigu, Fondacija će kupiti još jednu.
Stoga, ko je u prilici, neka svrati i donira knjigu. Jer ako ne znate, od čitanja se raste.
Evo, ja sam porasla čak 171 centimetar.
(Za više detalja o ovom događaju pročitajte OVDE.)
Napomena: tekst je nastao u okviru saradnje sa Fondacijom Novak Đoković. Više o radu Fondacije možete pogledati ovde:
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.