Prošlo je više od pola godine od ovog putovanja, a tekst o Tasosu nikako da stigne na red.
Priznajem da u tome ima možda malo i nekog odsustva oduševljenja istim, pa možda je i to razlog zašto nisam poletela da pišem.
Ali ovih dana čitam da se uveliko prave planovi o letovanju i dobila sam nekoliko pitanja oko našeg prethodnog, pa shvatih da je vreme da sve to i zabeležim.
Ovo je bilo putovanje u sastavu nas dvoje plus četvoro dece, a oni uzrasta od godinu do sedam.
Ovo je bilo prvo putovanje da ne idemo sami, već u društvu još jedne porodice.
I ovo je bilo putovanje pripremljeno u minut do 12, nešto neuobičajeno za nas.
Nekako, veći deo godine smo procenjivali finansijske mogućnosti i odustali od bilo kakvog planiranja. Ali smo pozvani da pravimo društvo jednoj porodici sa dvoje dece (za divno čudo, nije ih plašilo kako to izgleda sa buljokom dece).
A nas teško naterati da negde putujemo…
Uglavnom, i te pripreme u pet do 12 su bile teško izvodljive. Treba naći u poslednji momenat smeštaj za nas ovoliko. Verujte, to je nivo nuklearne fizike.
Na kraju smo isti našli u mestu Skala Potamia. To je pravo turističko mesto na istočnoj obali, neposredno ispod Golden beach plaže, plaže poznate po plavoj zastavi, kao i mestu različitih morskih sportova.
Plaža je peskovita i široka, lako joj je prići. Dubina vode raste postepeno, tako da je sjajno za decu. Na plaži su postavljene ležaljke i suncobrani i korišćenje istih je zasnovano pretežno na konzumaciji pića u obližnjem kafiću ili restoranu. Mesto je koncipirano tako da gde god da ste smešteni nije daleko da dođete do plaže. Ima nekoliko dobro snabdevenih radnji, mesara, pekara, fast-food kiosaka, restorana, a uz plažu se nalazi i manji broj zanimacija za decu (kao luna park). Generalno, nema posebno noćnog života, da se izrazim tako.
Ako krenemo severno, posle Golden beach plaže, nailazite na planinsko selo Panagia. Za zaljubljenike u jagnjeće pečenje, kao što je moj muž, ovo je nešto što obavezno moraju da posete. Selo se sastoji, faktički, od restorana i prodavnica suvenira. Jagnjetinu nisam jela, ali oni koji jesu kažu da je sa razlogom preporučena. Jedini problem je što je sve sagrađeno na tri krivine magistralog puta i malo (više) je teže naći parking kad stignete tamo.
Severnije, put vodi ka gradu Tasos. Uobičajen naziv za njega tamo je Limenas, što u prevodu znači “luka”. To je administrativni centar ostrva, sa mnoštvom banaka, velikih prodavnica (kao što su Jumbo i supermarket Masoutis). U gradu postoji mnoštvo arheoloških nalazišta na koje nailazite duž gradnih ulica i magistrale, ali su pretežno neuređena, slabo obležena i čak zarasla u korov.
Grad Tasos je bio inače prvo mesto upoznavanja sa ovim ostrvom, kao i za sve druge koji su na njega došli trajektom iz luke Keramoti.
Trajekt inače ide malo jače od pola sata u jednom smeru, svaki dan postoji satnica na otprilike sat do sat i po. Putovanje je poznato po velikom broju galebova koji jedva dočekaju da trajekt počne da se kreće, nadlečući glave putnika u iščekivanju hrane.
Gradske plaže nema, ali u okolini ima mnoštvo malih, nekih u okviru hotela, ali dostupnim svima. Najpopularnija svakako je Mermerna plaža (Marble beach). Nastala u kamenolomu, put do nje vodi niz brdo skoro 9km, kroz prašinu belog kamena. Limitirana brojem posetilaca, potrebno je dođi do 9h ujutru, inače rizikujete da nema mesto. Vredi svake pare!
Severna obala, kad krenete ka zapadu nemate posebno mesto gde bi se kupali, sem sporadičnih hotela i njihovih plaža, jer je obala kamenita. Usput ste u prilici da posetite Muzej maslina, kao i Muzej meda. Tasos je inače jedno od tzv. zelenih ostrva (pored Krfa i Skijatosa) što pogoduje gajenju pčela (a na konto toga – nema prskanja komaraca jer je toksično i za pčele, te spremite velike zalihe sredstava protiv komaraca).
Sa te zapadne strane je i Skala Prinos, mesto dolaska druge linije trajekta, onog što saobraćaja iz Kavale (putuje se nepunih sat i po).
Kad se spustite južno, u prilici ste da obiđete tri gradića u kojima se najčešće letuje.
Jedan je Limenarija. To je pravo mediteransko mesto, sa ribarskom lukom i pijacom koje čine okosnicu mesta. Gradska plaža je široka, šljunkovita i na ulasku u samo mesto. Lično ne volim takve plaže, jer se redovno “ubijem” na klizavo kamenje na prilazu.
U nastavku je Pefkari. To je mesto koje čine jedna ulica uz samu plažu, a u njoj su hoteli i kamp. Predviđeno da ste smešteni tu da budete sve vreme, i da imate uplaćeno bar dva obroka, jer izdvojenih restorana ima možda 3. Plaža je uređena, peskovita, ali sa brzim prelazom na dublju vodu, te nije da manja deca budu sama na kupanju.
Na Pefkari se nastavlja Potos. Mali gradić, sa glavnom ulicom (magistrala) i još jednom uz more, ispresecan sa nekoliko manjih, sa šarmantim trgom, pravo je morsko mesto. Na gradskoj plaži se retko ko kupa, jer idu ili u Pefkari ili na neku od prelepih prirodnih plaža istočno, kao što su Psili Amos ili Giola.
U nastavku puta duž magistrale nailazite na manastir posvećen Arhangelu Mihailu, a nadalje na Aliki, vizantijsko nalazište uz koje u malom zalivu postoji predivna plaža. Na njoj imate par restorana, kao i prodavnicu. Topla preporuka za jednodnevni izlet.
Na istočnoj obali dalje se nalazi Rajska plaža – rajsko mesto za surfere i paraglajding, jer je veoma vetrovito. Tu se nalazi još jedan od kampova.
Iznad je mesto Kinira, mesto za koje nismo ranije čuli, malo, mirno, sa vilama, kućama, apartmanima koji se iznajmljuju, ali postavljenih tako da svaka ima široko dvorište. Nešto što je potpuno po našoj volji, i za koje smo konstatovali da, ako se budemo vraćali na Tasos, ovo bi nam bilo mesto boravka.
Uglavnom, kad smo podvukli crtu, moram iskreno da priznam da Tasos za nas nije imao tu neku harizmatičnosti, kao recimo Krit ili Rodos. Čak je i Krf, koji kritikujem pretežno, nekako bilo zanimljiviji. Pretpostavljam da je najveći udeo u tome bilo što nema nekih posebnih znamenitosti, nalazišta, muzeja da se obiđe, a nama je i to bitan deo putovanja. Nekako, ne umemo da se stacioniramo na jedno mesto i tu provedemo odmor.
Za one koji jesu ljubitelji takvog letovanja, ovo može biti lep izbor.
Do tada, uživajte u nekoliko fotografija Tasosa.
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
Ove godine sam od dosta njih čula da su razočarani haosom koji ih je tamo dočekao, posebno oni koji su pre toga na Tasosu bili pre 10 i više godina. Ove godine je minimum bar 50 mojih prijatelja na društvenim mrežama postavilu koju fotku sa Tasosa i verujem da bih ja odlepila kao neko ko je poludivljak i ne podnosi ništa što liči na gužvu.
Tamo sam, inače, letovala dva puta. Poslednji pre 10 godina i tada je sve bilo manje-više pitomo i bez previše ljudi. Ne znam da li ste išli u središte, odnosno planine, ali meni je bilo lepo tamo baš.
Išli smo u dva-tri planinska sela sa fenomenalnim autentičnim kućama i nekom spec. jagnjetinom koja se tamo peče. Jedno je iznad Potosa, jedno iznad Skala Panagie (Panagia), isto u tim planinskim krajevima ima izvorište gde je velika vodenica, tu je nekada bio i kafić, ali se do njega moglo doći samo pešaka…
Uglavnom, na mene je tada baš ostavio lep utisak. Ali sada sa gužvom nisam sigurna, osim nešto na početku/kraju sezone.
Kako nema gradske plaze? Kako nema muzeja ili arheoloskih nalazista? Kao da nismo bili na istom ostrvu? Predpostavljam da je organizacija sa 4 male dece prilicno zahtevna i da ne moze da se obiđe bas sve ali ono sto ste naveli ima. Nema muzeja na svakom koraku ali u Limenasu ima i to je bas lep i nije zanemarljiv a odmah do njega je i nalaziste a malo dalje od Limenasa je i lep anticki amfiteatar sa predivnim pogledom na Limenas. Ne mogu ovde kaciti fotke da potkrepim svoji pricu i nisam tzv Tatsosfil ali niste u pravu za to dok se za ostalo uglavnom slazem.
Plaze na ostrvu Tasos su mozda najmanje ezgoticne, ali to ne znaci da su manje lepe. Plaze Limenasa pomalo podsecaju na kontinentalne, usled veceg broja ljudi i lokala nadomak lezaljki i suncobrana.