Šta sve laike zanima o matičnim ćelijama?

Često me na predavanjima koje držim pitaju da li mi se i kako razlikuju trudnoće.

I tako im pričam za svaku po čemu je bila posebna i šta je to po čemu se razlikovala.

Prva jer je prva, druga jer je druga, treća jer je treća,…

Šalim se, naravno. Ali da je svaka bila po nečemu ipak specifična, jeste bila.

Ova poslednja trudnoća će ipak nekako ostati zapamćena više nekako po stvarima koja su nam se dešavala, kao i odlukama koje smo donosili.

Jedna od njih je bila o čuvanju matičnih ćelija.

U porodici gde postoje neke hronične bolesti, genetske, autoimune, nekako se prirodno nametne misao “Šta ako od nečega oboli i naše dete?”.

I prirodno započneš istraživanje kako bi mogli da pomognete ako bude situacija “šta ako”.

Matične ćelije je nešto o čemu se priča godinama. Bar ako ste u tom periodu se opredelili na trudnoću, sigurno ste bar negde neki info o tome pokupili.

I svi nekako u sebi zamislimo kako je to neko čudotvorno rešenje za sve, ali ako niste medicinske struke, ako ste roditelj – laik, imaćete i gomilu prateći pitanja i podpitanja.

Šta su uopšte matične ćelije?

Svi već znaju da novo biće nastaje spajanjem dve ćelije u jednu. A koja se zatim deli više puta i formiraju se, da prosto kažem, slojevi od kojih dalje nastaju posebni organi.

One prve ćelije koje se dele u prvim fazama u tom momentu mogu da postanu bilo šta – i nervne ćelije, i mišićne, i da proizvode hormone itd. Te koje mogu da se potencijalno transformišu u bilo koje, one su nespecijalizovane.

I one nam trebaju. To su matične ćelije.

Njih najviše ima u krvotoku novorođenčeta, a u trenutnu rođenja nalaze se u pupčanoj vrpci.

I njih skladištimo na 20, 30, 50 godina, čekajući potencijalnu priliku da budu upotrebljene.

Da li boli uzimanje matičnih ćelija?

Apsolutno, ne. Da mi doktorka nije objašnjavala postupak dok sam ležala na stolu u prođajnoj sali, ne bih ni shvatila da se isto dešava tada.

Sve ukupno je trajalo par minuta.

Kolike su šanse da uzorak bude kompatibilan za braću i sestre osobe čije su matične ćelije?

Kad se opredelite da čuvate matične ćelije jednog (poslednjeg) deteta, a imate ih više (ili čak pet kao mi), onda se ovo pitanje nekako samo nameće.

Jer, želeli bi da bar koliko toliko “pokrijete” i ostale, za slučaj “šta ako”.

Matične ćelije iz pupčanika se lakše poklapaju sa srodnicima, u odnosu na, recimo, matične ćelije iz kostne srži. Stručnjaci kažu to ovako: ovde je potrebno da se poklopi 6 od 10 glavnih HLA antigena, a kod kostne srži potrebno je poklapanje 9 od 10.

Prevedeno, kad gledamo šanse i mogućnosti, braća i sestre imaju oko 50% šanse da se poklope, roditelji oko 25%, a u manjem postotku slučajeva mogu da odgovaraju i nesrodnicima.

Da li se količina uzorka matičnih ćelija može iskoristiti dva ili više puta ili služi isključivo za jedan postupak lečenje?

Kad vidite onu kesicu sa uzorkom nekako vam se čini to premalo da išta može da pomogne.

Kesa je ustvari podeljena na 2 zasebna uzorka – jedan za standardne (hematološke) terapije od 80% i drugi za regenerativnu medicinu od 20%.

Pravilo je jedan uzorak, jedna terapija, a kako ovim imate dva odeljka – dva uzorka, time imate za jednu standardnu terapiju i jednu u regenerativnoj medicini.

Da li u periodu čuvanja matičnih ćelija banke gde se čuva na neki način redovno kontaktira klijenta, vezano za bilo kakva obaveštenja?

Ok, realno, to funkcioniše kao – ako vas ne kontaktiramo, sve je ok; ako vam trebamo, tu smo.

Uglavnom je uvek moguće pozvati i interesovati se o novinama ako ih ima.

Što se samih matičnih ćelija tiče, kad se jednom zamrznu one se ne diraju, sve do trenutka kada želite da ih upotrebite za terapiju.

Kako tačno izgleda procedura ako je potrebno iskoristiti uzorak za lečenje?

Ako se desi ono “šta ako”, postoji procedura da se odradi da bi došli do svojih matičnih ćelija. I ne samo to, potrebno je naći i bolnicu u kojoj je moguće takvo lečenje.

Kad smo se odlučivali za banku gde ćemo čuvati matične ćelije, naš izbor je bio odlučen i spram toga – da postoji mogućnost ne samo skladištenja već i samog lečenja njima.

U ovom slučaju, ako zatreba, obraćamo se Fondaciji oformljenoj baš zbog toga, oni prevode medicinsku dokumentaciju, to dalje šalju banci matičnih ćelija iz koje traže najbolju bolnicu za lečenje te, određene bolesti.

Sam transport matičnih ćelija iz banke do bilo koje bolnice u svetu je besplatan.

Gde možemo naći adekvatan izvor informacija koja stanja i poremećaji mogu da se leče primenom matičnih ćelija i koliko često se isto ažurira?

Kako je naše lično interesovanje prevashodno usmereno ka lečenju dijabetesa tip 1, obzirom na porodičnu istoriju, a ta bolest je u fazi ispitivanja da li će lečenje matičnim ćelijama biti uspešno, naravno da nas interesuje ko su to relevantni izvori šta tačno može da se leči.

Super je čitati novinske članke koji prenose vesti iz medicine, ali oni su, često, delimično preneti, prevedeni bez podkonteksta i slično.

Neki od njih su:

• sajt BioSave-a
• sajt Famicord-a
• sajt ParentsGuideCordBlood

Ažuriranje podataka je na mesečnom nivou, tako da lako i blagovremeno možemo da se dodatno informišemo o novostima i saznanjima o lečenju matičnim ćelijama.

 

Tekst nastao u saradnji sa BioSave-om.

naslovna fotografija: privatna arhiva (photo by: Spoma Avramov)