Šta sve rizikujemo kad rađamo “kasnije”?

Danas sam polemisala o tome koliko ću imati godina kad svako od klinaca krene u školu.

Inspirisana nekim razgovorom o budućem tati koji će to postati u šestoj deceniji.

Pre par dana sam na školskom igralištu upoznala bračni par i posle nekoliko rečenica upoznavanja (“Imate petoro dece? I mi isto, al’ iz dva braka.”) saznala da je to četvrto i peto otac dobio ulaskom u sedmu deceniju.

Znam, ovde su u oba primera tate, ali znate i sami kako razgovor idem pređe se i na ženski deo.

Svoje prvo dete sam rodila mesec dana pre svog 29. rođendana.

Nije to bilo što sam nekad priželjkivala, jer i mene od moje mame deli isti broj godina, a detinjstvo sam provela pateći što imam među najstarijim roditeljima.

Danas se, doduše, prilike menjaju.

Tokom prve trudnoće u školici za trudnice, od nas dvadesetak, bila sam među tri najmlađe.

Sa petim detetom, naravno, to i nije tako. Danas sam 8 godina starija i prešla sam onih 35+.

Ova poslednja trudnoća je bila i fizički teška.

Baš teška.

Kukala sam veći deo, što od mučnina, što od bolova leđa, stomaka, nogu, vrata, ma birajte samo.

I stalno sam razmišljala o onom davnom času biologije gde smo učili kako je optimalno da se prvo dete rodi do 27. godine.

Meni je ovo bila peta po redu, znala sam kako to funkcioniše i šta da očekujem.

Ali bila sam i iskrena prema sebi – da nisam već imala decu, ne znam da li bih se opredelila da rađam (prvo) tek sada.

Iako sam više puta čula onu krilaticu “da su se danas granice pomerile”, trudnoća u kasnijim (neću da kažem starijim) godinama nosi mnoštvo rizika i za mamu i za bebu.

I to je nekako, po meni, nešto što uvek treba imati na umu.

Time ne mislim da sad neko treba da odustane od želje i plana da i tada rađa. Naprotiv!

Saznanje o zdrastvenim rizicima može i treba da bude samo prednost, nešto što će ih motivisati da vode dodatno brige o trudnoći.

Šta sve može da se desi?

Povećan rizik od hromozomskih anomalija

Svaka žena se rađa sa određenim brojem jajnih ćelija. On se vremenom smanjuje (posle 35 drastično), što inače smanjuje i plodnost žene sa godinama, kao i povećanje mogućnosti da se trudnoća ne održi.

Ali, možda je bitnije to što te iste jajne ćelije – stare sa telom.

A to znači i da će genetski zapis koji nose postati star, postaju manje kvalitetne i veća je mogućnost hromozomske greške.

Samo pogledajte statistiku koja kaže da je rizik od Daunovog sindroma sa 20. godina nekih 1:1500, a sa 40. to je 1:100.

Sve to zahteva da se trudnoća pažljivije prati, a često i dodatne analize.

Danas je ipak nešto lakše sve to, uz sve kvalitetnije ultrazvučne aparate, ali i uz prenatalne genetske testove, pa već od 10. nedelje trudnoće, a bez rizika kao kod invazivnih metoda, ipak možete imati smernice da li je sve u redu. I ako jeste, nastavite da mirno plovite dalje.

Povećan rizik od gestacijskog dijabetesa

Sa godinama, povećava se mogućnost da u trudnoći dobijete gestacijski dijabetes.

Stoga je potrebno češće i temeljnije praćenje šećera u krvi, ali i opšteg stanja.

Obično na taj poremećaj ukaže beba koja je veća nego što se očekuje za taj period trudnoće ili veća količina plodove vode.

Pa morate da radite OGT test, a nekad i da pravite dnevne ŠUK profile.

Najčešće je dovoljno da se koriguje ishrana i da sve dođe u normalu. Ali nekad se moraju uključiti i lekovi.

I, iako nije pravilo, često te trudnoće moraju da se završe ranije, izazvanim porođajem ili, češće, carskim rezom.

Povećan rizik od visokog krvnog pritiska

Sva istraživanja ukazuju da su starije trudnice u riziku od razvijanja visokog krvnog pritiska.

Obzirom na to da to može da ugrozi i život trudnice zbog razvijanja preeklampsije i eklampsije, ali i bebu jer može dovesti do zastoja instrauterinog razvoja ploda (beba ne napreduje kako se očekuje), ovo zahteva strogo praćenje stanja, redovna merenja pritiska, proveru urina i češće ultrazvučne preglede bebe.

I ove trudnoće se najčešće završavaju pre termina, izazvanim porođajem i to po pravilu carskim rezom.

Povećana pojava mioma

Miomi su izraštaju materice – dobroćudni tumori.

Mnoštvo žena ih ima, zanemarljivih dimenzija i koji ne utiču na njeno zdravlje ili ostvarivanje trudnoće.

Međutim, sa godinama u riziku smo se stvori sv više njih, kao i da nisu malih dimenzija.

Tokom trudnoće mogu da povećaju rizik od pobačaja ili prevremenog porođaja, a takođe, nekad zbog položaja ili veličine, mogu da remete okretanje bebe u materici, te time povećati šanse da će se trudnoća završiti carskim rezom.

Češći carski rez

Na sve ovo gore pobrojano, mogu dodati i to da su trudnoće kod starijih trudnica češće iz postupka vantelesne oplodnje, češće su višestruke trudnoće i inače, češća je placenta previja, češće je da se beba ne okrene glavom pred porođaj.

Sve to automatski povlači da se te trudnoće završavaju carskim rezom, koji je sam po sebi, obzirom da je operacija, rizik, a i oporavak posle porođaja je time otežan.

 

Tekst napisan u saradnji sa BioSave.

 

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!