Šta sve treba da zna dete pre polaska u školu

Danas se završava prva školska godina kako imamo đaka u porodici.

Naša najstarija završava svoj period đaka prvaka.

Sećam se kad smo muž i ja razmatrali neki kredit, kako smo konstatovali da će isti završiti kad ona bude završila prvi razred. I kako se to činilo predugo.

A, eto, i to dođe na red.

Ova godina iza nas je bila poučna i izazovna u mnogim pogledima.

Polazak prvog deteta u školu je definitivno zauzeo veliki deo toga.

Stoga imam želju da podelim i sa vama šta je to što možete da očekujete, na šta da se spremate, a šta ne očekujete kad se prvi put susretnete sa školom.

Ovaj prvi tekst je posvećen tome šta dete treba da zna pre samog polaska, iz nekog našeg iskustva.

Samostalno oblačenje

Možda nekome deluje naivno, ali ima mnoštvo dece koje sedmi rođendan i polazak u školu dočekaju a da ne znaju da zakopčaju jaknu, preobuju se relativno brzo ili zavežu pertle.

Nekako, i roditelji su često komformisti. Do tog perioda ili nas mrzi da ih podučavamo tome, ili se previše oslanjamo na vaspitače u vrtiću ili nam je brže da to sami završimo.

A onda dođe škola. Nema vremena niti mogućnosti da učiteljica ide za svakim i brine oko toga da li se obukao.

(Mada, većina učiteljica ipak i to radi. I redovno vezuje pertle.)

Stoga, raspust pred školu iskoristite da osamostalite dete u oblačenju i obuvanju.

I vežbajte vezivanje pertli.

Objasnite kako funkcioniše školska kantina

Za đake prvake, bar kod nas, postoje dve opcije za užinu – ili dobijaju u školi ili donose od kuće.

Ono što je zajedničko je da ne mogu da napuštaju školsko dvorište.

I najčešće svi jedu na istom mestu.

A nisu tu samo oni. Tu su i stariji đaci.

A to znači – gužvu. A odmor traje ograničeno.

I najčešće prvaci ostanu gladni, jer nisu uspeli da dođu do jela ili nađu mesto za sebe.

Stoga je jako bitno objasniti deci da ne stoje samo sa strane i puštaju druge da iz zaobilaze, već da, poštujući red, uzmu svoju užinu.

Samostalno znaju da se obrišu posle korišćenja toaleta

Kod nas u vrtiću, vaspitačice su posticale decu negde godinu i po pre škole da sama polako uče da se obrišu posle velike nužde.

Znam, niko ne želi da se uhvati baš tog posla, ali u školi su prepušteni sami sebi.

I ne samo to, odmor im traje samo 5 minuta.

Tako da, koliko god da vam je ovo odbojno ili mislite da se dete neće obrisati kako treba, radite na tome.

Možete dati i vlažne maramice (postoje toaltne, koje smeju u wc šolju) da ima u svojoj torbi, za svaki slučaj.

Takođe, na ovo ću nadovezati sledeće – do sada bi trebalo da je dete usvojilo da pre i posle korišćenja toaleta opere ruke, kao i pre jela, ali ipak izigravajte papagaja po pitanju istog.

Čisto da se ureže u glavu, za svaki slučaj.

Znaju da prepoznaju oblike, brojeve i slova

Ono što nam se servira kako ništa od toga ne treba da znaju pre same škole, jer će to učiti tada – mačku o rep.

Jeste, uče u školi i oblike i da pišu brojeve i slova.

Ali to je takav tempo da je teško ispratiti čak i ako je dete sa tim znanjem došlo iz vrtića.

A ako ni minimalno ne zna unapred, nadrljali ste.

Vi, roditelji, jer to spadne na vas, to dodatno podučavanje.

Stoga, dok je dete predškolac, vežbajte pisanje. I grafomotoriku, ali i konkretno prepoznavanje slova i brojeva, oblika i boja.

 

Znaju sami da pređu ulicu

Iako je pomalo moderno da se deca upisuju dalje od kuće, pa ih dovoze kolima u školu i to godinam, mišljenja sam da je bolje birati najbližu školu. Time im dajete priliku da se druže sa decom iz kraja i da se druže i posle škole.

A takođe i određenu dozu samostalnosti, jer nećete morati da ih vodite u školu (sem možda kratko na početku).

Ako niste srećnici da živite sa iste strane gde je škola, dete će morati da prelazi (bar jednu) ulicu.

I iako dežurni saobraćajac na početku svake smene stoji i reguliše prelaz, ipak je potrebno da dete zna osnove saobraćaja, kao i kako da pređe ulicu.

Do kraja školske godine, moći ćete sa sigurnošću da ga pustite da prelazi samo.

Znaju da broje bar do 10

Verujem da je za očekivati da većina zna da broji mnogo više, ali iznenadilo bi vas koliko ustvari ne znaju. Ili broje nedosledno, preskačući neke brojeve u nizu.

Ovo im je potrebno da bi znali da tumače raspored časova, kao i da spakuju knjige za školu.

(Cilj je da to oni rade, a ne mi.)

 

U mesecima koji su prethodili polasku u školu, iščitavala sam diskusije, forume, slušala tuđa iskustva, zapitkivala sve i svašta.

Tokom predškolskog perioda, vaspitači vam saopštavaju šta se radi, šta se planira i šta su naučili.

Na kraju te to pomalo sludi.

Za sve ovo nije loše imati podsetnik, da vas vodi u toj pripremnoj godini.

Jedan od načina za to je jedna knjiga izdavača Kreativni centar – “Sve što treba da znaš pre polaska u školu” koju smo nabavili pre dva meseca, a koja sjajnim ilustracijama pomaže predškolcima da nauče neke od ovih stvari.

U njoj, meda, zec, lija i drugi drugari provode jedan dan u školi, usput uputujući čitaoce na to šta treba da nauče pre no što i oni krenu.

A njihovim roditeljima da rade sa njima. I imaju taj svojvrsni spisak.

 

(Ako vas interesuje šta se nauči prvih mesec dana škole, bacite pogled na ovaj tekst.)

 

Koje savete bi vi dodatno dali roditeljima budućih đaka prvaka? Pišite u komentarima.

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!