Koliko puta smo poželeli da menjamo svet?
Da menjamo činjenično stanje, jer želimo bolje, a da nismo pomislili da krenemo od sebe?
Prečesto.
Uvek nekako očekujemo promene drugde, kod drugih, a sebe ne vidimo.
Mora li svaka promena da započne spoznajom sebe?
Da li i velike ideje – kao mir u svetu – moraju biti uslovljeni nama?
Na ova pitanja gusari u potrazi traže odgovore zajedno sa čitaocima kroz knjigu “U potrazi za Ljubicom” (izdavač Pčelica).
Autorka Radmila Knežević u ovoj dramskoj avanturi, koja je dobila i svoje scensko izvođenje, šalje gusarke i gusare dva zavađenja kraljevstva u potragu za zlatnom ribicom Ljubicom.
Niko ne zna gde ona živi niti kako izgleda, pa ni da li je zlatna, ali svi znaju da samo ona može da da odgovor na pitanje kako uspostaviti mir u svetu.
U svojoj avanturi, gusarski brod se nasukao i gusarke provode dane polemišući gde je Ljubica.
U sukob sa gusarima moraju da se umešaju i vile, a ceo haos na kraju prizove i Ljubicu, tj. njen glas.
Zašto? Jer Ljubica je suštinski Ljubav.
A Ljubav stanuje u svačijem srcu. Samo treba da se osvestimo o tome.
I svaka promena, pa i uspostavljanje mira u svetu, može da se desi samo našim delanjem u ime Ljubavi.
Da li to iznenađuje?
Ljubav je ono što nas čini boljim, pa će i naša dela biti protkana dobrotom, i eto mira za tili čas.
Zašto onda ne znamo to?
Danas smo svi okrenuti sebi, svojoj dobrobiti.
Čak i svako društveno delovanje je često uslovljeno time kako će nama biti.
Sve manje se zagledamo u sebe, proispitujemo, vagamo.
Retrospektiva odluka je zamrla.
I sve što radimo, radimo u brzini, kako nam današnji tempo života nameće.
U svemu tome, čak i rešenja najtežih problema tražimo neka ekspresna, brza, trenutačna.
Ljubav, ako je i imamo, čuvamo sebično i dajemo na kašikicu.
Ne iznađuje što često najjednostavnije zanemarimo.
A ne deleći ljubav, ona se ne može umnožavati.
Bez ljubavi prema sebi, ali i svima drugima, nema ljubavi ni za nas.
I surovost će nas zaklopiti.
Stoga, nastavimo svi da tražimo Ljubicu i dajmo priliku sebi da osvojimo svet.
Ljubavlju.
Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 6 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.
