vrste

Ugrožene životinjske vrste – slikovnica koja će i odrasle navesti da se zamisle

Pre par meseci, sin je u vrtiću učio o planeti Zemlji. Ustvari, da budem preciznija, o ekologiji.

Od tada ne prestaje da nam sugeriše.

“Ne smemo da ostavimo da teče voda dok peremo zube ili peremo suđe, jer je onda trošimo,  a nemamo je previše.”

“Ne smemo da ostavimo otvoren frižider, jer to čini našu planetu bolesnom.”

“Svako smeće moramo da bacimo u kantu, nikako na put.”

“Ako nam ne treba svetlo u sobi, isključimo ga.”

“Treba da pazimo na drveće jer bez njega niko na planeti ne bi mogao da diše.”

Zvuči poznato? Verujem da da.

Zvuči ozbiljno? I to verujem da svako od nas zna koliko je sve to ozbiljno. Ali još više dobija kad vam to servira petogodišnjak. I kad to nešto ne zaboravlja mesecima posle.

Budi to pomalo i ponos i nesigurnost.

Ponos što takve stvari prihvata, nesigurnost koliko mu možemo biti primer i kako ga dodatno podučiti o svemu tome.

Pre izvesnog vremena smo dobili slikovnicu iz edicije Profesor Globus (izdavač je EncoBook) a na temu Ugrožene životinjske vrste.

Slika je označena za uzrast od 4 do 10 godina, ali kako je u vidu stripa, nisam sigurna da mlađi od 5-6 godina mogu da isprate te uvodne replike na pravi način.

Knjiga je o prof. Globusu koji podučava decu na veoma drugačiji način – van učionice, krstareći vazduhom u balonu.

U ovoj knjizi on i njegovi učenici obilaze planetu upoznavajući se sa ugroženim životinjskim vrstama.

Ono što je bilo neočekivano dok smo je čitali je da činjenice koje su u njoj iznete mogu veoma snažno da utiču i na odrasle.

I pri tome ne mislim samo na one empatič(ij)e osobe.

Recimo, da li ste znali da danas ima svega 690 planinskih gorila? Verujem da ste ih svi videli bar u nekom filmu, to su one ogromne, crne gorile, i obično su snimljene kako sede i jedu travu.

Verujem da je dosta vas ispratilo i dokumentarce koje je snimala je za Nacionalnu geografiju snimala Dajana Fosi, a koja je poginula tokom svog rada na očuvanju ovih gorila.

vrste

Odavno sam znala da su, na primer, sibirski i bengalski tigar, bizon, koala, panda među ugroženim životinjama. Ali me je iznenadilo da su na spisku i jaguar, vidra, nosorozi.

Knjiga ukazuje na problem današnjice – nemarnost čoveka prema onima sa kojima deli ovu planetu. Sečom drveća, uništavanjem prirodnih staništa, lovom radi trofeja, sve više ubrzavamo da neke vrste više nemaju svoje prestavnike ovde.

I šta uopšte možemo da uradimo? Pa za početak, možemo sitne stvari. Ali nešto na čemu će naša deca učiti.

Učiti ih da ne bacaju smeće svuda.

Učimo ih da razlažemo vrste smeća.

Učiti ih da štede energiju i vodu.

Učiti ih da povremeno zasade neku biljku, drvo.

Učiti ih kako se ponaša kad su na izletu u prirodi.

Učiti ih kako se neki materijali mogu ponovo (a zanimljivo) upotrebiti.

Učiti ih da nismo samo mi ovde na planeti važni.

 

Tekst nastao u saradnji sa EncoBook.

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 5 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.