lego

Uradi sam kostim za maskenbal: lego kocka

Pre par dana najstarija ćerka je išla na ekskurziju sa školom. U pripremama smo dobili spisak okvirno šta da spakujemo, a na njemu – kostim za maskenbal.

I napomena “ako želimo”.

Naravno da želimo! Sopstveno iskustvo me naučilo da su obično ostala deca znala i ponela kostime na ekskurzije, a ja nisam.

Stoga, iako sam duboko zagazila u termin mogućeg porođaja, bacila sam se na smišljanje šta bih mogla brzo a jednostavno da napravim, a da bude i simpatično.

Paket koji nam je stigao uoči toga mi je bio trenutna ispiracija za ovo.

Davno sam već bila fascinirana slikama kostima u vidu Lego kocki, a sad sam odlučila da je prilika i da isto i probamo.

Šta vam je potrebno za ovo?

Prvo, jedna veća kartonska kutija. Vidite spram visine deteta tj. dužine trupa koliko velika treba da bude.

Zatim, makaze, široki selotejp, lepak.

Treba vam i 6 čaša ili posuda plastičnih.

I na kraju, boja (idealno u spreju, ali kako u okolini farbare nisu radile, a meni bilo teško da se krećem, improvizovala sam sa krep papirom).

Ako bacite pogled na slike, videćete da je veoma lako sve da se pripremi.

Prvo, selotejpom ojačajte spojeve kutije.

Zatim, odmerite krug za prolaz glave i isecite.

Za ramena neka dete “obuče” kutiju pa vidite koliko od ćoška da obeležite krug. Obavezno ga proširite, da bi dete lako moglo da provuče ruke.

Time ste spremni za sledeći deo – zalepite na delu koji će ići napred čaše.

Kad se osuši, vreme je za farbanje.

Kao što rekoh, u idealnoj situaciji sve to obojite bojama u spreju.

Mi smo malo lepili krep papir, malo bojili akril bojama.

Ali, ćerki se svidelo. A i drugarima na ekskurziji.

Misija improvizacije – uspela.

 

Sviđa vam se ideja? Podelite je sa prijateljima. Hvala!

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Kad čuju da imamo 5 dece, prvo nam kažu da smo hrabri, a onda da smo ludi. A zatim nas pitaju kako se snalazimo. O životu jedne višečlane porodice, o pitanjima roditeljstva, ali i ličnim nedoumicama, ovaj blog je zamišljen kao oaza gde se drugi roditelji mogu ohrabriti, jer svi, koliko god dece da imamo, prolazimo isto. Ponekad sam freelance pisac. Ponekad sam samo revoltirana. Mrzim nepravdu. Nepopravljivi sam optimista.

Sviđa vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima. Hvala!
Podeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *